Najveći indijski privatni zajmodavac HDFC banka je završila svoje spajanje sa Hausing Development Fajnans Korporejšen, najvećim hipotekarnim kreditorom u zemlji. Novi entitet sa tržišnom kapitalizacijom od približno 172 milijarde dolara je četvrta najveća banka u svetu, preneo je Rojters.
Banke sa istoka među šest najvećih
Tako su se sada po tom kriterijumu tržišne kapitalizacije koja predstavlja tržišnu vrednost akcija kompanije kojima se trguje na berzi, među šest najvećih banaka u svetu našle dve američke, tri kineske i ova indijska.
Najjača je američka banka JP Morgan Čejs sa tržišnom kapitalizacijom od 416,5 milijardi dolara. Sledi je Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC) sa tržišnom kapitalizacijom od 228,3 milijarde dolara. Odmah iza nje sa 227,7 milijardi je Banka Amerike, a potom indijska HDFC.
Na petom i šestom mestu su kineske banki – Poljoprivredna banka Kine (168,9 milijardi dolara) i Kineska građevinska banka (CCB) čija je tržišna kapitalizacija 162,8 milijardi dolara.
Među šest najvećih banaka u svetu su tri kineske i jedna indijska, što je jasan znak da se i finansijska moć seli na istok
© AP Photo / Andy Wong
Pavlović za Sputnjik kaže da bi taj redosled bio sigurno nešto drugačiji gde bi se indijska banka našla u okruženju američkih da su u obzir uzimane samo privatne banke. Ipak, dodaje, da to ne menja mnogo na stvari.
Van uticaja Amerike
„Generalno govoreći finansijska moć se odavno preselila izvan uticaja Amerike i zapadnoevropskih država. Ako gledajući kroz BRIKS i one koji žele da mu se priključe, tome dodamo još i Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate sa njihovim finanijskim potencijalom koji je preko 2500 milijardi dolara, ako dodamo Kinu koja ima državne rezerve 3000 milijardi plus najmanje duplo više od toga u državnim bankama i kada dodamo sada indijski finansijski kapital, a sutra će se oporaviti u potpunosti i ruski finansijski kapital, onda prvi put posle nekoliko vekova na svetskom nivou imamo finansijske izvore za čitav svet dovoljne da se on razvija, koje nemaju nikakve veze sa zapadnim kapitalom“, ocena je našeg sagovornika.
Iako kaže da nije pobornik velikih ukrupnjavanja finansijskog kapitala, jer, kako napominje, kada si velika finansijska grupa ne vidiš mala i srednja preduzeća kao klijente, on potrebu za tim vidi zbog nastupa na finansijskim tržištima.
„Na jednoj strani je to snaga, a na drugoj strani može biti slabost i štetnost za sam privredni sistem. U Kini to, pak, nije slučaj zato što su sve banke državne i onda one po drugom kriterijumu, ne čisto profitabilnom, moraju da vode računa o realnom sektoru privrede i onda nema tih devijacija“, ističe on.
Svet se nopovratno menja
Po oceni Pavlovića, najnovija vest o indijskoj banci neće imati uticaja na američko finanijsko tržište koje je i dalje moćno.
Stvaranjem zajedničke valute zemlje BRIKS-a će ubrzati proces dedolarizacije
© Sputnik / Anton Denisov
/ „Oni kada vide takve konglomerate žele pre svega da preuzmu kontrolu nad kadrovima takivih finanijskih institucija, da to budu u ovom slučaju Indusi, ali oni koji razmišljaju kao i oni sa Volstrita. Najveća kapitalizacija je i dalje u američkom finansijskom sektoru. Proces dedolarizacije se ubrzava, ali je dolar i dalje najjača valuta i to je i dalje najsnažnija poluga američke hegemonije“, realan je Pavlović.
Ipak smatra da se, nesumnjivo, poput ekonomske, i finansijska moć polako ali sigurno seli na istok jer se svet nepovratno menja.
Tabela najjačih banaka u svetu po tržišnoj kapitalizaciji sasvim je u skladu sa podacima o snazi privrede zemalja iz kojih dolaze. Kinu, po nominalnom BDP-u drugu, a po paritetu kupovne moći prvu ekonomiju sveta prati Indija kojoj je ove godine prepustila mesto najmnogoljudnije zemlje sveta. Šesta privreda sveta, Indija je po paritetu kupovne moći zasela na treće mesto, iza Kine i Amerike.