"Sektor ugostiteljstva je u ovom trenutku najkritičniji sektor", ističe Jevtović za Tanjug.
Dodala je da kada je reč o Srbiji, najveća potražnja je za beračima malina s tim što je pre mesec dana interesovanje za ovim poslom bilo veliko, dok je sada poslodavcima postalo problematično da nađu zainteresovane radnike.
Odlaskom radnika u inostranstvo na sezonski rad u ugostiteljstvu je, prema rečima Jevtović, ostalo dosta upražnjenih mesta u Srbiji i poslodavci su, da im ne propadne sezona, ponudili bolje uslove za rad.
Dobra zarada, ali malo vremena za odmor
Na pitanje da li je izvodljivo da mladi koji su otišli na sezonski rad u inostranstvo spoje lepo i korisno, odnosno da se odmore ali i da zarade, Jevtović kaže da mladi nisu bili zadovoljni budući da su uspeli da zarade dobro, ali da nisu mogli da se odmore jer smene traju između 12-14 sati.
"Mlađi ljudi uglavnom rade u ugostiteljstvu, kao konobari, šankeri ili promoteri, dok stariji ljudi rade kao prodavci sladoleda, kao obezbeđenje dok i jednih i drugih ima u kategoriji berača voća jer su tu dnevnice oko 4.500 dinara za berače malina uz smeštaj i hranu", kaže Jevtović i dodaje da ima i dosta penzionera koji su berači voća uprkos težim okolnostima rada.
Neki od dobro plaćenih poslova, prema rečima Jevtović su i svi sektori u oblasti građevine, iako oni nisu sezonskog karaktera budući da je u tom sektoru veliki nedostatak radne snage i gde se dnevnice kreću od 50 evra pa naviše.
Pored oblasti građevine, vozači autobusa ili kombija u toku sezone su prema rečima Jevtović, još jedna oblast koja donosi dobre zarade.
"Svi poslovi koji su deficitarni su oni koje poslodavci trenutno jako puno plaćaju baš iz tog razloga da bi zadržalji ljude ovde i da bi posao mogao da im opstane", kaže Jevtović.
U Srbiji sve više stranih radnika
Kada je reč o strancima koji rade u Srbiji, Jevtović kaže da ih ima i sa Kube, da ima dosta kuvara, konobara koji dolaze na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca u smislu da dobijaju boravišnu radnu dozvolu.
"Za poslove u poljoprivredi ljudi dolaze iz okolnih zemalja, ali je tu olakšan način i to da ih poslodavac prijavljuje preko aplikacije i da im nije potrebna radna i boravišna dozvola ukoliko Srbija sa zemljom iz koje dolaze ima potpisan bezvizni režim", kaže Jevtović.
Dodala je da će biti sve više stranaca u Srbiji, te da je i sam zakon promenjen jer se traže načini da se deficit koji postoji odlaskom domaćih zaposlenih, nadomesti dolaskom stranaca ovde.
Hrvatska i Slovenija, su pored Austrije, Nemačke, neke od uobičajenih zemalja koje biraju naši sezonski radnici, ali, prema njenim rečima, ima i onih koji odlaze na Aljasku.
"Rizik svakako postoji, naročito u svetlu svih događaja koji su se dešavali prethodnih godina i to prvenstveno zato što radnici odlaze kod neproverenih poslodavaca, gde na kraju nisu bili isplaćeni, bilo je i situacija gde su postali žrtve trgovine ljudima budući da radna eksploatacija spada u oblik trgovine ljudima i da im se oduzmu pasoši te da ne mogu da se vrate", kaže Jevtović komentarišući rizike odlaska na sezonski posao u inostranstvo.
Potrebno sistemsko rešenje
Istakla je da je važno da sezonski radnici koji planiraju odlasak na sezonski posao u inostrastvo to učine preko licenciranih agencija za posredovanje kako bi se osigurali.
Kada je reč o načinu na koji se ugostiteljstvo bori sa odlaskom radnika na sezonski rad iz Srbije, Jevtović kaže da je prva stvar borbe zapošljavanje stranaca, ali i da se poslodavci trude da obezbede smeštaj i ishranu tokom rada ako radnici nisu iz mesta u kom se nalazi objekat u kom rade, kao i da se trude i da povećaju plate budući da se u Srbiji ne može raditi na dnevnicu.
"Dok se sistemski to ne bude rešilo u svim sektorima, stranci će uvek biti kao opcija koja može da nam u ovom trenutku pomogne da popunimo prazna mesta", zaključuje Jevtović.