Blago sa Kosova i Metohije, koje je došlo sa neba - evo ko ga čuva /video/

Nevena živi u Pasjanu, ima 54 godine, a već ima troje unučadi. Radila je u životu, u firmi, svega pet godina, rat je sve poremetio, ali "iz svake nesreće izvuče se i nešto dobro". Sad uživa u onome što radi, izrađuje narodne nošnje svog kraja, posebno ukrase. Teško je, ali vredi, iz puno razloga, taj posao ne ume skoro niko da radi.

"Kao malu, mama me je učila, ona kad je radila, ja sam radila s njom. Kasnije, kada je krenuo rat, nismo imali nikakvog posla, vratila sam se ručnom radu. Družili smo se, radili smo tako, čisto iz ljubavi, da ubijemo vreme. Nešto bih i prodala, tako je krenulo", priča nam.

Majstor je za ćustek, jedinstveni, ukrasni deo muške narodne nošnje Kosovskog Pomoravlja, ima ga ponegde i na krajnjem jugu centralne Srbije, u vranjskom kraju. Izrada ovog ukrasa, koji pomalo liči na džepni sat, zato ga zovu i "satnik", je veoma složena. Ceo je izrađen od jako sitnih keramičkih perli.

"Komplikovano je zato što ima dosta boja koje treba složiti, treba prebrojati, svaku kuglicu, pa kuglicu po kuglicu nižeš, brojiš svaku, crnu, belu, zelenu, a kada sve to nanižeš, kreće pravi ručni rad. Uzmeš iglu i heklaš, ali onda samo dolazi, kad kreneš jednu "manistru", vidiš drugu i tako sve redom", objašnjava ova žena zlatnih ruku.

Dodaje da poslednjih godina radi sa sve većim zadovoljstvom, jer nešto se promenilo, narod se okrenuo tradiciji, mnogi žele da obuku narodnu nošnju, za svako veselje, posebno za svadbu.

Dolaze po njene komplikovane, umetničke radove, kupuju ukrase, ali i iznajmljuju narodne nošnje.

"Većinom iz našeg kraja ovde na Kosovu, ko se "oblači", pozajmi nošnju, to naplatim, ljudi uzimaju i pojedinačne delove nošnje, neko ima maramu, ali nema pojas, pozajmim mu, pomognem, pomažemo se. Ponekad naruče i preko interneta, ponekad i preko Fejsbuka javim da prodajem, ima zainteresovanih, naruči se. Većinom naručuju čustek, kad su veselja, svadbe, ali i foklor. Naša kulturno - umetnička društva uvek stavljaju ćustek. Kači se na mušku nošnju, na prsluk, uvek sa leve strane".

Kao ekskluzivni predmet narodne tradicije, ćustek Nevene Maksimović našao se i na portalu "Kupuj sa Kosmeta", nije jeftin, ali ljudi kupuju, ćustek je veza sa precima sa Kosova.

Ponovo se, i sve više, nosi i šamija, tanka marama kojom žene povezuju glavu ili pričvršćuju kosu. Nevena ove marame koje kao da su stkane od oblaka, kroji i šije, a zatim ukrašava.

"Svako se "oblači", kad su svadbe, svekrva obavezno oblači šamiju, maramu okači, ali i mlade, ne devojke, već udate mlade žene maramu na glavu stave, za svadbu i druga veselja", kaže Maksimovićeva i dodaje da istom tehnikom kojom izrađuje ove nežne, bogato ukrašene marame, pravi i pojaseve.

Specijalno nežno, gotovo prozirno platno, markizet, kupuje, šije, a najveći posao je ukrašavanje;

"To je takođe ručni rad, uzmeš i brojiš, prvo one male kuglice, pa onda one malo veće, metalne. Ranije sam išla u Skoplje da ih nabavim, oni ih takođe dosta koriste, ali kod nas ih upotrebljavaju i Albanci. Sada oni donose, sa njima trgujem, za marame materijal, kuglice, sve kod njih nabavljam u Gnjilanu".

Naša sagovornica dodaje da je raduje što u njenom Pasjanu sada ima još nekoliko žena koje su naučile da izrađuju ćustek i šamiju. Njena ćerka još nije preuzela ovaj retki zanat, naučiće.

"Mladi nisu toliko zainteresovani, ali mojih godina, ima žena, par žena ima ovde da rade, vole. I "oblače se", to je tradicija. Ja sam rada da naučim sve koji žele. Bilo bi lepo kada bi neko to organizovao, da sačuvamo ovo što imamo", kaže.

Dodaje da izrada jednog ćusteka traje najmanje nedelju dana, potrebno je dobro oko, ali i veliko strpljenje, zato je i skup, košta i više od 100 evra, u zavisnosti od veličine i šare. Marame su znatno jeftinije, ali pojas, ukras ženske nošnje Kosovskog Pomoravlja takođe je skup. Žene ga nose i bez nošnje, na moderne odevne kombinacije. Gde god se sa njim pojave, ostaju zapažene.

Radovi, nošnje i ukrasi Nevene Maksimović obišli su svet, a nedavno je lepota tradicije Kosovskog Pomoravlja koju izrađuje predstavljena i u Muzeju srpskog kulturnog nasleđa u Vindsoru, u Kanadi.