On je istakao da je Rusija od Velike Britanije, kao predsedavajućeg Savetu bezbednosti UN, zatražila da se pozovu predstavnici Danske, Nemačke i Švedske da podnesu izveštaje o toku istrage o diverziji koja se dogodila prošlog septembra.
Diverzija na gasovodima „Severnog toka“
Eksplozije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ dogodile su se istovremeno 26. septembra prošle godine. Nemačka, Danska i Švedska nisu isključile mogućnost da je reč o namernoj diverziji, a Generalno tužilaštvo Rusije pokrenulo je krivični postupak o činu međunarodnog terorizma.
Operater gasovoda, kompanija „Nord strim AG“ saopštio je da je šteta na gasovodima bez presedana i da je nemoguće proceniti kada će ona biti otklonjena.
Američki novinar, dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš, objavio je 8. februara svoju istraživanje o eksplozijama na gasovodima, u kojem je, pozivajući se na izvor, naveo da su eksplozivne naprave ispod cevovoda u junu prošle godine postavili američki vojni ronioci, tokom vojnih vežbi „Baltops“, a da su ih tri meseca kasnije aktivirali norveški specijalci.
Prema navodima Herš,a odluku o operaciji doneo je predsednik SAD Džozef Bajden, nakon devet meseci razmatranja tog pitanja s predstavnicima američke administracije zaduženim za pitanja nacionalne bezbednosti. Pentagon je kasnije saopštio da SAD nisu umešane u diverziju na ruskim gasovodima.
Mesec dana nakon Heršove objave američki list „Njujork tajms“ je objavio da iza diverzije stoji proukrajinska grupacija, čiji planovi ne moraju biti poznati Kijevu, a istog dana je nemački list „Špigl“ preneo da tragovi napada vode u Ukrajinu, odnosno da je operacija izvedena s jahte koja je iznajmljena od kompanije iz Poljske, a koja pripada dvojici Ukrajinaca.
Zvanična Moskva smatra da jeverzija o umešanosti ukrajinskih „aktivista“ u eksplozije besmislica. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da su takvu eksploziju mogli da izazovu samo stručnjaci koji vladaju određenim tehnologijama, uz podršku države.