Zbog toga je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao da su "klimatske promene van kontrole".
"Ako ćemo istrajati u odlaganju ključnih mera koje su potrebne, mislim da ulazimo u katastrofalnu situaciju, kao što pokazuju poslednja dva temperaturna rekorda", rekao je Gutereš, govoreći o svetskim temperaturnim rekordima oborenim u ponedeljak i utorak.
Prosečna globalna temperatura vazduha, naime, u utorak je iznosila 17.18 stepeni Celzijusa, prema podacima američkih Nacionalnih centara za predviđanje okoline (NCEP), nadmašivši rekordnih 17.01 stepen, postignut u ponedeljak.
Za sedmodnevno razdoblje koje se završilo u sredu, dnevna prosečna temperatura bila je za 0.04 stepena viša nego bilo koje sedmice u 44 godine merenja, objavila je platforma "Klajmat Rialanajzer", Univerziteta Mejn.
Ti podaci su pokazali da je prosečna temperatura Zemlje u sredu ostala na rekordnoj visini od 17.18°C, prenosi B92 pisanje hrvatskih medija,
Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA), čije se brojke smatraju zlatnim standardom u klimatskim podacima, rekla je da ne može potvrditi te nezvanične podatke.
"Svesni smo da se nalazimo u toplom razdoblju zbog klimatskih promena, a u kombinaciji s El Ninjom i vrućim letnim uslovima vidimo rekordno tople površinske temperature koje se beleže na mnogim lokacijama širom sveta", rekli su iz NOAA-e.
Naučnici međutim kažu da bi povećanje toplote prouzrokovano antropogenim globalnim zagrevanjem u kombinaciji s povratkom El Ninja moglo dovesti do više novih temperaturnih rekorda.
UN je potvrdio povratak El Ninja u utorak, a poslednji veliki El Ninjo bio je 2016., koja je i dalje najtoplija godina zabeležena od kada postoje merenja.
"Velike su šanse da će mesec jul biti najtopliji ikad. Ikad, što znači u zadnjih 120.000 godina", rekao je dr Karsten Haustajn, naučni saradnik na Univerzitetu u Lajpcigu.
Zabeležena je i izuzetno blaga zima na Antarktiku. Delovi kontinenta i obližnji okean bili su za 10-20 stepeni topliji od proseka, piše Gardijan.
"Temperature su neuobičajene iznad okeana, a posebno oko Antarktika ove sedmice jer su frontovi vetra jaki i guraju topao vazduh dublje prema jugu", rekao je Ragu Murtugude, profesor na Univerzitetu Merilend.
Čari Vijajaragavan, polarni istraživač koji je redovno posećivao Arktik i Antarktik u poslednjih 10 godina, rekao je da je globalno zagrevanje očigledno na oba pola i da to podstiče topljenje leda koje podiže nivo mora.
"Zagrevanje klime moglo bi dovesti do povećanog rizika od širenja bolesti poput ptičjeg gripa na Antarktiku, što će imati razorne posledice za pingvine i drugu faunu u regionu", rekao je on.