Sunčeva kiša sastoji se od lopti plazme, koje zagrevaju gasove u atmosferi oko sebe dok padaju brzinama koje dostižu 150 kilometara u sekundi.
Otkriće ovih detalja, do kojih je došao solarni fizičar Patrik Antolin sa Nortambrija univerziteta u Velikoj Britaniji sa saradnicima, mogla bi da pomogne naučnicima da saznaju više od atmosferi Sunca i zašto je ona, neuobičajeno i paradoksalno, mnogo vrelija od same površine.
Ovaj naučni rad, koji je predstavljen na godišnjem Nacionalnom susretu astronoma u Kraljevskom astronomskom društvu Velike Britanije, biće objavljen u časopisu „Astronomija i astrofizika“.
Sunčeva ili koronalna kiša, osim što se razlikuje po sastavu, poštuje iste zakone fizike kao i ona na Zemlji. Zagrejani materijal podiže se sa površine i kako se penje na veću visinu, hladi se, zbog čega pada na površinu. Na Zemlji taj materijal je voda. Na Suncu, u pitanju je plazma koja prati kružna magnetna polja izbočena na površini zvezde.
Ovaj fenomen bio je i do sada poznat, ali novi snimci, načinjeni solarnim orbiterom (SolO) Evropske svemirske agencije, dali su do sada najviše detalja. Orbiter je u martu prošle godine prišao Suncu na samo 48 miliona kilometara, što je najbliže do sada. Taj bliski susret dao je astronomima mnoštvo podataka za proučavanje.
Tako su i Antolin i njegove kolege na osnovu snimaka visoke rezolucije proučavali lopte plazme koje su na području od 250 kilometara padale kao sunčeva kiša. Otkrili su da se pored tih lopti plazme, dok padaju ka površini Sunca, stvara snažna kompresija i temperatura atmosfere raste čak do milion stepeni Celzijusa. Ta vatrena područja trajala su po nekoliko minuta dok lopte plazme padaju.
Nešto slično se događa i na Zemlji kada padaju meteoriti, iako temperatura nije ni približna, zbog čega kamenje iz svemira sagori i eksplodira zbog vreline i pritiska. Međutim, stvari stoje malo drugačije na Suncu.
Budući da je Sunčeva atmosfera retka, lopte plazme ne sagore u njoj. Sa druge strane, krugovi magnetnog polja deluju kao neka vrsta tunela kroz koje lopte putuju. Zbog toga lopte plazme najverovatnije netaknute stignu do površine Sunca, izazivajući kratak udar svetla i rasta temperature kada padnu, što je snimljeno sondom SolO, piše Sajens alert.
Magnetna polja takođe sprečavaju da lopte plazme formiraju „rep“, kakav meteori na Zemlji imaju.