„Arbitražni sud Republike Krim registrovao je naš zahtev za nadoknade štete od Ukrajine zbog vodene blokade poluostrva. Potražujemo preko 152,2 milijarde rubalja (više od 1,7 milijardi dolara). Ovo je za nas veoma važno, važan rezultat našeg rada. Ovo je takođe doprinos uspostavljanju pravde na zvaničnom, pravnom nivou“, saopštio je Konstatinov na Telegramu.
Po njegovom mišljenju, nakon završetka specijalne vojne operacije i pregovora, zapadne zemlje će odmah od Rusije tražiti da nadoknadi štetu nastale usled vojnih dejstava na teritoriji bivše Ukrajine.
„Reći će 'ukidamo sankcije, a vi nam prodajte naftu u visini tog iznosa', na primer. Zato treba da budemo spremni da ih upoznamo sa štetom koju je Ukrajina nanela Krimu“, istakao je Konstantinov.
Ukrajina je obezbeđivala oko 85 odsto potreba Krima za pijaćom vodom preko Severnokrimskog kanala koji kreće iz Dnjepra. Međutim, posle ponovnog ujedinjenja Krima s Rusijom 2014. godine, snabdevanje republike vodom preko kanala jednostrano je potpuno obustavljeno.
Tokom specijalne vojne operacije ruska vojska je oslobodila hidrotehničko čvorište Severnokrimskog kanala, koje se nalazi u Hersonskoj oblasti. Međutim, 6. juna ujutru Oružane snage Ukrajine izvele su raketni napad na Kahovsku hidroelektranu što je dovelo do nekontrolisanog ispuštanja vode. Uništavanje HE nanelo je ozbiljnu štetu životnoj sredini, uništena su poljoprivredna polja duž Dnjepra, a postoji opasnost da se smanji nivo vode i u Severnokrimskom kanalu.