Ovo za Sputnjik kaže ambasador Republike Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević i dodaje da je čika Đorđe čuvao naše groblje u vremenu kada smo ga se mi odrekli.
„Na žalost i našu sramotu, decenijama se nisu posećivala srpska vojnička groblja, ni u današnjoj Severnoj Makedoniji, ni u Grčkoj, nije se išlo na Vido. Nije se mnogo govorilo, da se ne bi vređali drugi, da se ne bi narušilo bratstvo i jedinstvo. Tada se nismo mnogo dičili i ponosili našim junacima koji su pobedili u Prvom svetskom ratu i koji su svojom krvlju napravili tu zajedničku državu. Dičio se čika Đorđe“.
Vedar do poslednjeg daha
Upoznao ga je mnogo pre nego što je stupio na dužnost srpskog ambasadora, kao dečak, davne 1985. godine kada ga je otac, tada novinar NIN-u, tokom prolećnog raspusta doveo u Solun. Čika Đorđe je čuvao i njihove pretke.
„Pokazao je i mom ocu i majci, koja je izgubila dvojicu pradeda u toj epopeji, gde su.... Imali smo i jednog od članova familije Spasojević, a još dvoje su na Krfu, na Vidu. Nažalost, dvojici mojih predaka nikada nije pronađen grob, oni su stradali tokom prelaska preko Albanije“, priča nam Spasojević potresen zbog odlaska čika Đorđa i dodaje;
„Sećam se, kakav je bio tada, čika Đorđe je bio mlađi, to je bilo pre skoro 40 godina, duhom se ni malo nije promenio kada smo se prvi put sreli na jesen 2016. godine, obeležavalo se stotinu godina od proboja Kajmakčalana i naše pobede u toj bici. Nije se duhom ni malo promenio nikada, ostao je vedar, verujem do svog poslednjeg daha“, kaže Spasojević.
Simbol prijateljstva Srbije i Grčke
Dodaje da je nezabeležena u istoriji balkanskih odnosa činjenica da imamo dva naroda, dve nacionalne države, koje su se sticajem okolnosti i silom prilika našle i na dve potpuno različite strane u jednom svetskom sukobu, Hladnom ratu, a nikada nisu pokvarile prijateljske odnose.
„Čak i u tim najtežim trenucima uspevali smo da očuvamo, ne samo prijateljske, već i bratske odnose, a Đorđe je na neki način simbolizovao mnogo više od čuvara srpskog vojničkog groblja u Solunu. On je zapravo i simbol tih neraskidivih veza Srba i Grka. I svojim poreklom, činjenicom da je Srbin iz Crne Gore, da mu se deda kao takav zatekao u Solunu, i otac, da mu je majka Grkinja. On je kao simbol uspeo da pobedi dva veoma jaka identiteta, grčki i srpski. U tom smislu je zaista veliki simbol“.
O čika Đorđu i u grčkom parlamentu
Koliko je veliki važan simbol bio deda Đorđe uverio se Spasojević i tokom svečanosti polaganja zakletve nove vlade Grčke, dan nakon smrti čuvara Srpskog groblja u Solunu. Čika Đorđe je i tamo bio tema.
„Prva stvar koju mi je rekao, nakon što sam mu čestitao izbor na novu dužnost dojučerašnji ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas, sada ministar odbrane., „odličan ti je tvit o barba Jorgisu“. Tako su Grci zvali čika Đorđa, to je tepanje, „čiča“, iz nežnosti. Napisao sam nešto baš u tom duhu, da je Đorđe simbol večitog prijateljstva i bratstva između srpskog i grčkog naroda“.
Ispunjenje sna, srpski pasoš
Za razliku od mnogih hodočasnika koju su posetili mesto počivanja svojih predaka na brdu iznad Soluna, naš sagovornik imao je mnogo puta priliku da duže porazgovara sa gorostasnim čuvarom sećanja u srpskoj vojnoj uniformi i čizmama.
Otkrio mu je kako je Zejtinlik posetio Jurij Gagarin, ali i pričao o posetama drugih, priče za koje se kaže, „ne bi ste verovali da se to stvarno desilo“.
„Pominjao mi je i jednog srpskog komunističkog funkcionera iz 70-tih i 80-tih, koji je bio ministar unutrašnjih poslova. On je čika Đorđa zamolio da ne govori mnogo da on tu dolazi, da redovno obilazi groblje. To tada nije bilo mnogo popularno“.
Naš sagovornik bio je svedok, ali i inicijator ispunjenja najveće želje čuvara svetionika srpske golgote. U jednom razgovoru sa njim, bilo je to u jesen 2019. godine, pomenuo je srpski pasoš, kao veliki san.
Dušan Spasojević i Kirijakos Micotakis - Srbija i Grčka i u tim najtežim trenucima uspevale su da očuvaju, ne samo prijateljske, već i bratske odnose
© Foto : Sputnjiku ustupio Dušan Spasojević
„Sledeće godine, nekoliko dana uoči pandemije, u poseti Solunu bio je ministar Ivica Dačić, nastavljao je za Kinu, imali smo samo nekoliko sati, ali on je izrazio želju da ode na Zejtinlik. Pozvao sam čika Đorđa i rekao da ćemo brzo da stignemo. Na groblju, Dačić se setio da bi smo mogli čika Đorđu da damo pasoš. Ja sam rekao, on, na sramotu svih nas nema srpsko državljanstvo. Dogovorili smo se, poslao sam zvanični predlog, srpska vlada je odobrila u narednih nekoliko nedelja, jedva dočekavši, to je bilo apsolutno jednoglasno i neupitno“.
Čuvar našeg nacionalnog sećanja biće, kao i njegovi prethodnici, čuvari Srpskog vojnog groblja u Solunu, otac Đuro i deda Savo, sahranjen na Zejtinliku, kako dolikuje.
„Počela je organizacija, ali još uvek nisu poznati svi detalji, jer ovde važe neke druge procedure. Takav događaj treba ozbiljno pripremiti i organizovati. Uveren sam da takav simbol, takva ličnost zaslužuje posebnu pažnju, poseban odnos. I siguran sam da će čika Đorđe sve to i dobiti, svi su mišljenja da on to zaslužuje“.