.png){kind=link}
To nije poznat pogled na Saturn ni na koji način. U atmosferi se ne vide pruge koje su karakteristične za Saturn na većim visinama, a to je zato što je ova talasna dužina koju smo odabrali talasna dužina gde gas metan u Saturnovoj atmosferi apsorbuje gotovo svu sunčevu svetlost koja pada na nju, tako da izgleda stvarno, jako mračno, kaže Li Flečer s britanskog Univerziteta u Lejčesteru.
Slika je snimljena pomoću promatranja bliskih infracrvenih zraka, a Flečer se nada da će Vebovi infracrveni detektori otkriti male i slabe strukture u Saturnovoj atmosferi, prstenove i mesece koje su propustile prethodne misije, poput svemirske letelice „Kazini“, piše portal „Nju sajentist“.
To je kao jesenja ravnodnevica koji bismo imali ovde na Zemlji, pa je krajnje vreme da odemo i još jednom pogledamo Saturnov sistem, kaže Flečer, misleći na trenutni nagib Saturnovog prstena i poravnanje polova, gde oba pola primaju jednake količine sunčeve svetlosti, kao deo 30-godišnje orbite planeta oko Sunca.
Neobičan izgled Saturna na slici pripisuje se aerosolima osetljivim na infracrveno zračenje u njegovoj stratosferi. Ti aerosoli stvaraju mrljasti uzorak umesto uobičajene vrpčaste strukture planeta. Svetli beli prstenovi, s druge strane, rezultat su vrlo reflektujućih ledenih zrnaca koja reflektiraju sunčevu svetlost.
Snimljena slika Saturna služi i kao referentna točka za buduća promatranja.
Takođe će nam pomoći u proučavanju duge ekspozicije Saturna i njegove okoline, slično vrlo kratkom filmu, tako da se mogu identificirati manji pokretni objekti i strukture, poput njegovih manjih meseca, objašnjava Flečer.