Naučni timovi iz SAD, Evrope, Australije i Indije objavili su rezultate svojih višegodišnjih istraživanja na tu temu u nekoliko naučnih radova. U istraživanju je učestvovalo stotinak naučnika iz 12 zemalja.
„Poslednjih 15 godina radimo na misiji potrage za niskofrekventnim šumom gravitacijskih talasa koji odzvanja svemirom i prolazi kroz našu galaksiju, izobličujući prostor-vreme na merljiv način“, rekao je na pres-konferenciji predsednik američkog NANO-Grav tima, astrofizičar Stiven Tejlor sa Univerziteta Vanderbilt.
„Jako smo srećni što možemo da objavimo da su naš trud i rad urodili plodom i da imamo uzbudljive dokaze o ovom pozadinskom šumu gravitacijskih talasa“, dodao je Tejlor.
Šta su gravitacijski talasi?
Gravitacijski talasi su poremećaji u gravitacijskom polju koji naizmenično sabijaju i rastežu prostor-vreme kroz koji prolaze i sve u njemu, a šire se slično kao što se talasi vode ili zvuka šire vodom, odnosno vazduhom. Formiraju se prilikom ubrzavanja masa, posebno velikih, na primer u eksplozijama supernova, tokom kruženja zvezda jednih oko drugih na malim udaljenostima u dvojnim zvezdanim sistemima, u sudarima crnih rupa i sl. Oni su takođe mogli nastati u velikom prasku i u kosmičkoj inflaciji, brzom širenju svemira koje je usledilo neposredno nakon velikog praska.
Gravitacijske talase možemo prikazati ako umesto eksplozije supernove ili sudara crnih rupa zamislimo valove koji se šire kada bacimo kamen u vodu ili kada pljesnemo rukama. Pritom treba imati na umu da se gravitacijski talasi šire brzinom svetlosti.
Vek od predviđanja do potvrde
Postojanje gravitacijskih talasa prvi je predvideo Albert Ajnštajn 1916. godine na temelju svoje opšte teorije relativnosti.
No, trebalo je da prođe celi vek razvoja tehnologije da konačno 2015. budu potvrđeni u velikim uređajima LIGO i Virgo koji su dovoljno osetljivi da mogu detektovati njihove slabašne efekte. Za ovo je otkriće 2017. dodeljena Nobelova nagrada, a ono je omogućilo sasvim novu vrstu istraživanja svemira – astronomiju gravitacijskih talasa. Do danas je registrovano stotinak događaja koji su odaslali gravitacijske valove.
Prozor u najraniji svemir
Astronomija gravitacijskih talasa može nam dati uvide u zbivanja koja ne možemo zabeležiti u obliku elektromagnetskih talasa. Između ostalog, ona bi nam mogla otkriti šta se zbivalo neposredno nakon velikog praska. Trenutno to ne možemo znati jer je svemir nekih 380.000 godina nakon velikog praska bio previše joniziran i pregust da bi se elektromagnetski talasi mogli širiti njime. No, neprozirnost svemira za elektromagnetske talase nije problem za gravitacijske talase.
Otkriće je vrlo pouzdano, ali još nije 100 odsto
Objavljeni rezultati još se ne mogu smatrati konačnim otkrićem pozadinskog gravitacijskog šuma, međutim, postoji šansa veća od 99 odsto da je reč o stvarnom fenomenu. NANO-Gravov signal ima nivo pouzdanosti od 4 sigme (ili 99,349%), a temelji se na 67 pulsara.
Signal uređaja PPTA ima niži nivo pouzdanosti jer je u njemu proučavano manje pulsara. Njegova detekcija temelji se na samo 30 zvezda, ali signali su prikupljani tokom dužeg razdoblja. Zlatni standard za otkriće koje se može smatrati potvrđenim je 5 sigma. To znači da će naučnici morati obaviti još dosta posla. No već sada imaju puno materijala prikupljenih tokom više godina pa to i ne bi trebalo biti previše teško. Trebaće vremena, rada i strpljenja, piše portal Spejs.