Najmanje 667 osoba uhapšeno je širom Francuske zbog učešća u trodnevnim nasilnim nemirima zbog ubistva tinejdžera alžirskog porekla u predgrađu Pariza, a francuski predsednik Emanuel Makron je zbog stanja u zemlji napustio samit EU u Briselu i otputovao u Pariz da bi prisustvovao sednici vlade posvećenoj protestima.
Francuska izgubila kontrolu nad predgrađima
Dešavanja u Francuskoj nisu ništa novo jer ovakve proteste, možda ne tog intenziteta, imali smo prilike da vidimo više puta u poslednjih dve decenije, kaže za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
On podseća na vrlo slične proteste današnjim iz 2005. godine nakon kojih je Nikola Sarkozi došao na vlast i usvojio dosta radikalne mere protiv nasilja u predgrađima francuskih gradova.
Posle terorističkih napada u Parizu 2015. usvojen je čitav niz oštrih zakona koji su dali više ovlašćenja policiji da upotrebi vatreno oružje u slučaju nepristanka građana na saradnju, a u poslednjih nekoliko godina često smo bili svedoci da je dolazilo do preterane upotrebe sile od strane policije.
Prošle godine je na taj način 13 ljudi stradalo, a slučaj ubistva od pre nekoliko dana je treći ove godine u kom je nastradao neko ko se oglušio o pozive policije da stane na putu.
„Činjenica je da postoje i ozbiljnije političke implikacije i na nivou francuske države ali i za francusko društvo i političku scenu, kao i za širu evropsku scenu pogotovo što se tiče pitanja migracija. Jasno je da je percepcija mnogih u Francuskoj, bez obzira na tragičnost svega onoga što se dogodilo i na prekomernu upotrebu sile, da se nasilje kojem smo svedoci povezuje sa gubitkom kontrole francuske države nad dešavanjima u predgrađima u kojima žive uglavnom migrantske porodice“, kaže Mitić.
Francuska i Belgija povezane „pupčanom vrpcom“
Prelivanje protesta iz Francuske u Brisel Mitić objašnjava činjenicom da su Francuska i Belgija u neku ruku povezane nekom vrstom „pupčane vrpce“ u smislu da postoje bliske migrantske zajednice koje žive i u Briselu, i u Parizu.
Ta povezanost između Brisela i Pariza videla se i pre nekoliko godina tokom terorističkih napada što pokazuje da i u jednoj i drugoj zemlji postoji snažan otpor migrantskih zajednica prema autoritetu policije.
Francuzi lako idu na proteste, ali se protesti teško smiruju
Na Francuskoj političkoj sceni postoji ogromna podela oko toga kako reagovati na proteste. Melanšonova levica i prethodnih godina bila je oštra prema zloupotrebi policijske sile, dok desnica traži još oštrije mere protiv nasilja u francuskim predgrađima.
Naravno, do tog nasilja dolazi i bez ovakvih povoda ali je ovaj povod zaista doveo do eksplozije nasilja koje je sada jako teško kontrolisati.
„Vidimo da određene političke snage na desnici, uključujući Republikance Erika Zemura traže uvođenje vanrednog stanja, što bi moglo dovesti do određenog smirivanja situacije, ali s obzirom na iskustva koja smo imali prethodnih godina s nekim drugim protestima, uključujući i proteste 'žutih prsluka' i proteste prethodnih meseci koji su se ticali snižavanja granice za odlazak u penziju, Francuzi se vrlo lako odlučuju za proteste, a vrlo se teško ti protesti smiruju“, konstatuje Mitić.
Neredi u Francuskoj produbiće krizu u EU
Sagovornik Sputnjika smatra da je kontekst aktuelnih protesta još dramatičniji, da se sasvim sigurno može očekivati još nasilja i strašnih scena koje će dolaziti iz predgrađa francuskih gradova i da se neće tako lako smiriti.
Ovo je još jedan udarac za francusko društvo koje je pogođeno ne samo političkim podelama i problemom sa migracijama, već i ozbiljnim ekonomskim problemima prouzrokovanim francuskom politikom prema ratu u Ukrajini.
„Ne treba zaboraviti na kraju i međunarodni kontekst, odnosno činjenicu da se sve ovo dešava u trenutku velike političke borbe u Briselu oko politike vezane za migraciju i prihvat migranata, odnosno sukoba između, s jedne strane Poljske i Mađarske, a sa druge velikog dela članica EU oko prihvata migranata. Taj sukob najverovatnije će sa ovim dešavanjima dobiti na još većem intenzitetu i prouzrokovati još veću krizu i na nivou EU“, zaključio je Mitić.