Takav plan je, prema navodima zapadnih medija, napravila Francuska, a on predviđa da EU proširi inicijativu za obuku ukrajinske vojske, kao i mogućnost sprovođenja vojnih misija EU u Ukrajini ako za to budu postojali odgovarajući uslovi i ako se sa tim slože sve članice.
„Obično se vojne misije nazivaju posmatračke grupe koje stižu u zemlju i prate vojnu situaciju. Te vojne misije su obično su prethodnica uvođenju trupa, ali u ovom slučaju, mislim da do toga neće doći“, uveren je Žuravljov.
Ekspert ističe da NATO pokušava da izbegne direktnu umešanost u sukob u Ukrajini.
„Iz tog razloga NATO kao institucija apsolutno ne želi da se meša u rat, ali nema ništa protiv toga da se Ukrajina bori protiv Rusije... Stoga će NATO misija verovatno biti simbolična. Odnosno, pokazaće da NATO nedvosmisleno podržava Ukrajinu. Možda će ova misija koordinirati isporuke, prikupljaće obaveštajne podatke, odnosno, biće to takva „udaljena“ vojna institutucija, koja neće biti smeštena u Briselu, već negde između Kijeva i Harkova. U svakom slučaju, ovo je nova runda eskalacije situacije, ali u konkretnom slučaju ne toliko značajna“, zaključio je ekspert.
Zapad povećava tragediju Ukrajine
Lideri EU nakon prvog dana samita u Briselu su saopštili da će Evropa nastaviti da pruža Ukrajini finansijsku i vojnu pomoć, uz napomenu da to ne bi trebalo da šteti sferi bezbednosti i odbrane država članica.
Evropski lideri su najavili i planove za intenziviranje međunarodnih kontakata kako bi osigurali maksimalnu podršku kijevskoj „formuli mira“, koja je za Moskvu neprihvatljiva jer predviđa kapitulaciju Rusije u 10 tačaka. To je skup nerealnih ultimativnih zahteva Rusiji, među kojima su povlačenje snaga iz ruskih regiona: DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i Krima, isplata reparacija itd.
Krimski ekspert Vladimir Džarala ističe da su bilo kakvi razgovori o rešavanju situacije u Ukrajini nemogući bez učešća Rusije.
„To je nemoguće zato što je uzrok svega ovoga što se dogodilo povezano sa nacionalnim interesima Rusije, pre svega, sa pitanjem njene bezbednosti i zato, naravno, ruska specijalna vojna operacija ispunjava ove zadatke na drugačiji način. I pored svih glasnih izjava koje Zapad daje, vidimo da je vojni potencijal Ukrajine praktično prestao da postoji i da se drži se isključivo zahvaljujući zapadnim isporukama. Stoga Rusija još jednom ističe svoje interese u svemu ovome što se dešava i ističe da se bez njihovog poštovanja ne može ništa rešiti. Zapad ili ćuti ili odbacuje ovu poziciju i nastavlja sukob rukama Ukrajine, čime u stvari povećava tragediju te zemlje“, kaže Džarala.
Džarala takođe napominje da je Rusija pokrenula veoma moćnu ofanzivu na diplomatskom frontu u poslednjih godinu i po dana, a većina savremenog sveta, zemlje sa najvećom populacijom i sa ekonomskim potencijalom, stale su uz Moskvu.
Rusija je više puta ukazivala da je spremna za mirovne pregovore, ali je Kijev uveo zabranu pregovora sa Rusijom na zakonodavnom nivou.
Evropski fond za rat
Članice Evropske unije najavljuju i da će nastaviti da finansiraju isporuke oružja i modernizaciju ukrajinske vojske preko Evropskog mirovnog fonda, sugerišući da bi EU, po uzoru na taj mirovni fond, mogla da uspostavi Fond za odbranu Ukrajine.
Džarala konstatuje da je Evropski mirovni fond „odavno postao Evropski fond rata“.
„Preimenovanje Fonda za mir u Fond za rat je samo nazivanje stvarima pravim imenom. Konačno su barem maske pale... Jedino isporuke oružja i finansijska pomoć još održavaju Ukrajinu i njene oružane snage“, kaže ekspert.
Od februara prošle godine zemlje EU su prebacile iz Evropskog mirovnog fonda 3,5 milijarde evra za isporuku oružja Ukrajini u okviru sedam tranši.
Ministri spoljnih poslova zemalja EU su se ove nedelje dogovorili da povećaju budžet Evropskog mirovnog fonda, iz koga Brisel izdvaja novac za isporuke oružja Kijevu, za 3,5 milijarde evra. Međutim, oni nisu uspeli da odobre sledeću, osmu tranšu vojne pomoći Kijevu u iznosu od 500 miliona evra pošto je blokirala Mađarska.
Inače, od početka ruske specijalne vojne operacije Ukrajina je sa Zapada dobila ukupno 170 milijardi evra pomoći. U pitanju je zbirna cifra vojne, finansijske i humanitarne pomoći.
Od toga su zemlje Evropske unije donirale 62 milijarde, SAD 70 milijardi evra, a međunarodne ekonomske organizacije dale su još 13 milijardi evra Kijevu.
Čak 40 odsto ukupne sume su vojne donacije, a polovina je otišla na finansijsku pomoć, dok je ostalih 10 odsto humanitarne podrške Ukrajincima.