Evrozona u recesiji –zatišje pred buru

Da evrozona, a sa njom i EU nemaju čemu dobrom da se nadaju ukazuje i najnovija prognoza Evropske centralne banke (ECB) da će inflacija predugo ostati na visokom nivou.

Upravni savet ECB-a je, kako je saopšteno, odlučan u nameri da blagovremeno suzbije inflaciju na 2,0 odsto. Procenjeno je, međutim, da će prosečna inflacija u evrozoni u ovoj godini biti 5,4 odsto, u idućoj će pasti na tri procenta, a tek u 2025. godini bi se zaustavila na 2,2 odsto.

Otuda su pre nedelju dana stupile na snagu nove kamatne stope pošto je ECB ponovo, osmi put zaredom, podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 4,0 odsto. Ona je sada sada najviša od 2008. godine i tadašnje velike finansijske krize.

Prema najnovijim podacima Evroostata, evrozona je i zvanično u recesiji jer je privredni rast u članicama EU koje za valutu imaju evro u poslednja kvartala bio u minusu od 0,1 odsto.

Za razliku od evrozone, koju većinom čine najstarije i najjače članice EU, ekonomija ukupne Uniije je zabeležila blagi kvartalni rast od 0,1 odsto koji je, po oceni Jovanovića, na nivou statističke greške.

Tome rastu EU treba da zahvali dobrom privrednom rezuzltatu zemalja sa istoka i juga Evrope koje su nekada smatrane najslabijim karikama u EU. Tako su tri države sa najvećim ekonomskim rastom Poljska- 3,8 odsto , Portugalija - 1,6 odsto i Luksemburg , finanijski centar EU koji je taj epitet stekao tako što je slovio za poreski raj u srcu EU. Njegov privredni rast bio je 2,0 odsto.

Najgori rezultat su zabeležile Irska sa padom privrede od 4,6 odsto, Litvanija - 2,1 odsto i Holandiji - 0,7 odsto.

Privreda Nemačke, koja je uvek slovila za motor EU privrede je pala 0,3 odsto, dok su Francuska i Italija zabeležile skroman rast od 0,2, odnosno 0,6 procenata.

Dobar poznavalac prilika u EU, profesor u penziji Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi, dr Jovanović za Sputnjik kaže da ovakav sled događaja je bio sasvim očekivan s obzirom na autogolove koje je EU postigla gađajući Rusiju sankcijama zbog rata u Ukrajini. Zimus je sveti Ilija spasao Evropu jer nije bilo jako hladne zime i nije se mnogo trošio gas na grejanje, a ni na proizvodnju, slikovito objašnjava on zašto smatra da će tek da bude burno.

Velika je, kaže, neizvesnost u EU jer je u potrazi za boljim uslovima proizvodnje i jeftinijim energentima napuštaju industrije. I to, kako dodaje, one koje su bitne za budućnost poput zelene industrije, novih tehnologija.

Naš sagovornik podseća da Amerikanci imaju nekoliko programa ogromnih subvencija, uglavnom za ulaganja u proizvodnju čipova, baterija, zelenih tehnologija koje su namenjene američkim, ali i inostranim firmama. Neke su se za ovih pola godine, od kada primenjuju taj program subvencioniranja, iz EU već preselile u SAD popu nemačkog Folksfagena, ističe Jovanović.

On, uz to, napominje da Amerikanci imaju svoj novac- dolar koji mogu da štampaju kada im zatreba, pa i za ovakve subvencije, za razliku od zemalja EU koje nemaju svoj, već evro kao nadnovac, kako kaže ovaj ekonomista.

„Oni ne mogu da ga štampaju kao Amerikanci. I u EU imaju određene subvencije, ali su one dostupne onim zemljama koje imaju velike budžete, a to su Francuska i Nemačka. I tako se remete pravila konkurencije unutar EU i jedinstvenog tržišta“, ističe nekadašnji profesor Univerziteta u Ženevi.

S jedne strane, napominje on, zelene industrije i tehnologije odlaze u Ameriku i Amerika dobro profitira na tome, a unutar EU oni koji daju subvencije profitiraju i remete ono što je jedna od najosnovnijih simbola evropske integracije, a to je jedinstveno tržište.

Na pitanje zašto je poljska i portugalska privreda najviše rasla, on kaže da je to zbog toga što im energenti nisu slaba tačka, za razliku od ostalih i što su vodili prvo računa o sopstvenom interesu. To potvrđuje i najnovije reagovanje poljskog premijera Mateuša Moravjeckog koji se usprotivio zatvaranju rudnika lignita Turov, na šta ih je obavezivala sudska odluka.

„Učinićemo sve da omogućimo da funkcioniše normalno do 2040. godine. Nijedan sud, ni briselski, ni varšavski, neće nam diktirati šta taj rudnik znači za poljsku energetsku bezbednost, za sigurnost poljskih porodica”, bio je jasan premijer Poljske.

Jovanović smatra da je privreda EU na staklenim nogama i da će njeno prebacivanje sa ruskih energenata na neke druge biti kratkog daha, od čega će najviše profitirati Amerikanci koji stvaraju budućeg kupca za njihovu robu.

Glavni ekonomista za Evropu u kompaniji Kapital ekonomiks u Londonu, koja se bavi istraćivanjem i ekonomskom analitikom, Endrju Kaningam pretpostavlja da će se privreda dodatno smanjiti do kraja ove godine. Klaus Vistesen iz Panteon Makroekonomiksa, takože engleske konsultantske kuće za ekonomska istraživanja, smatra malo verovatnim da će evrozona imati značajan rast u narednim mesecima, kada se očekuje usporavanje investicija.

Loš ekonomski učinak mogao bi, kako ocenjuju, da predstavlja ograničenje za ECB u daljem povećavanju referentne kamatne stope u pokušaju da se izbori sa inflacijom.

Sudeći, međutim, po tome što su zvaničnici ECB ranije sugerisali da je važnije sniziti cene nego izbeći usporavanje privrede, malo je nade za oporavak evrozone.