Više od 40 ljudi koji su uhapšeni u Ukrajini tokom sukoba sa Rusijom pod sumnjom da predstavljaju pretnju po bezbednost zemlje mučeno je u pritvorima, pokazao je izveštaj Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava.
U izveštaju, koji obuhvata period od februara prošle do maja ove godine, proučavane su činjenice o zatvaranju i mučenju ruskih vojnika i civila, koji su podvrgnuti torturi i seksualnom zlostavljanju, uglavnom u tajnim pritvorskim jedinicama, mada je bilo mučenja i u službenim prostorijama istražnog zatvora.
Pritvorenici su mahom govorili da su bili mučeni ili maltretirani tokom ispitivanja, neposredno nakon hapšenja i pre nego što su izvedeni pred sud i formalno smešteni u istražni zatvor.
"I Ujedinjene nacije i Amnesti internešenel, ali i druge organizacije redovno objavljuju takve izveštaje u kojima tradicionalno optužuju Ukrajinu, ali registrovanje zločina je jedno, a privođenje pravdi je nešto sasvim drugo. Da biste nekoga priveli pravdi, morate da imate barem političku volju, a Zapad toleriše i oprašta kijevskim vlastima apsolutno sve dok ratuje sa Rusijom... Nema smisla polagati nade na to da će Zapad nekog u Ukrajini zbog toga privesti pravdi, osim ako to ne učini Rusija. Drugim rečima, osim nas niko to neće učiniti“, ocenjuje Ivan Lizan, šef ruskog Analitičkog biroa SONAR-2050.
Prema podacima UN, 43 zatvorenika, 34 muškarca i devet žena, svedočilo je o torturi i zlostavljanju od strane ukrajinske policije, vojske ili zatvorskih čuvara. Prema njihovim rečima, koriste se najstravičnije metode mučenja: premlaćivanja, iživljavanja uz upotrebu elektrošokera, seksualno nasilje, silovanja zatvorenika ili njihovih bližnjih, pretnje streljanjem, pretnje pucanjem u udove, pretnje da će biti „bačeni“ na prvu liniju fronta... Iz izveštaja proizilazi da su mučenja korišćena za kažnjavanje, ponižavanje i zastrašivanje, za iznudu priznanja krivice ili dobijanje informacija, za iznudu novca i imovine...
Više od 40 ljudi koji su uhapšeni u Ukrajini tokom sukoba sa Rusijom pod sumnjom da predstavljaju pretnju po bezbednost zemlje mučeno je u tajnim pritvorskim jedinicama
© Foto : Pixabay
Kijev kažnjava i za davanje humanitarne pomoći
Kako se navodi, nakon uvođenja vanrednog stanja u Ukrajini i usvajanja izmena i dopuna krivičnog zakona, vlasti su dobile široka ovlašćenja da pritvaraju osobe koje, po njihovom sudu, predstavljaju pretnju po bezbednost ili su osumnjičene da su počinile krivična dela protiv nacionalne bezbednosti.
Međutim, obimni materijal na skoro 50 strana je direktan dokaz o priznavanju ukrajinskog terora. Postoje i detaljni opisi kako su ukazom Vladimira Zelenskog civili slati u zatvore zbog pružanja i deljenja humanitarne pomoći sopstvenom narodu. U jednom slučaju, čovek koji je delio humanitarnu pomoć u svom selu u oblasti Harkova osuđen je za kolaboracionizam.
Registrovano je čak 75 slučajeva u kojima su ljudi bili neopravdano pritvoreni u Ukrajini: 17 žena, 57 muškaraca i jedan dečak.
Stručnjaci ističu da je neprihvatljiv progon lica koja pružaju humanitarnu pomoć, jer humanitarno pravo predviđa mogućnost da svako pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Advokati kažu da međunarodne organizacije, poput Crvenog krsta, treba da obrate pažnju na ovu činjenicu.
Danas je glavni problem što Rusiju otužuju za sve grehe ovog sveta, dok na zločinačke poduhvate Kijeva Zapad zatvara oči.
U svakom slučaju, stručnjaci su sigurni da bi UN i organizacije za ljudska prava mogle da napišu izveštaje u tomovima kada bi se više pozbavili ovim pitanjem i terorom koji ukrajinske snage vrše nad civilima, zatvorenicima i zarobljenicima, a da bi nadležne službe i međunarodna zajednica morali da reaguju.
Advokati napominju da UN nemaju ovlašćenja da privedu pravdi odgovorne za ta zlodela, ali bi mogle da preduzmu određene radnje i mere po ovom pitanju.
Represivna mašinerija neće zaustaviti
Lizan upozorava da će broj uhapšenih iz političkih razloga u Ukrajini nastaviti da raste i da se ukrajinska "represivna mašinerija neće zaustaviti“.
Pre nekoliko godina „Amnesti internešenel“ je objavio da je mučenje pritvorenika i zatvorenika, uključujući i one političke, uobičajeno u više od 140 zemalja sveta kao vid kazne ili iznuđivanja priznanja, uključujući i 79 država potpisnica Konvencije UN protiv torture iz 1984.
Ta konvencija zabranjuje mentalno ili fizičko maltretiranje zatvorenika zarad dobijanja informacija i iznude priznanja od osumnjičenih, ali se to ne poštuje uvek.
Tako je, recimo, Amnesti internešenel više puta pozivao na zatvaranje američkog zatvora Gvantanamo na Kubi, gde su na najgrublji način kršena ljudska prava jer su pritvorenici stavljani na muke da bi priznali da su pripremali ili izvodili terorističke napade protiv SAD.
Među ozloglašenim zatvorima je Abu Graib, koji se našao u centru skandala 2004. godine, kada su u javnost isplivali detalji o mučenjima i zlostavljanjima Iračana od strane američke vojske i CIA tokom američke invazije na Irak.
Primera je mnogo, ali ruski mediji skreću pažnju na činjenicu da UN u svom izveštaju prvi put javno priznaju na tako visokom nivou činjenicu postojanja tajnih pritvorskih jedinica u Ukrajini, gde se muče ruski ratni zarobljenici i civili. S obzirom da je sada sve dokumentovano i ima pečat UN, to verovatno može postati neosporan dokaz u budućim slučajevima protiv kijevskog režima.