Komisija je predložila i da digitalni evro, nematerijalna valuta, dobije status zakonskog sredstva plaćanja u evrozoni, a trenutno taj status imaju samo novčanice i kovanice eura.
Od Kine do Sjedinjenih Američkih Država, Jamajke do Japana, više od 100 centralnih banaka u svetu istražuje ili se priprema za uvođenje digitalnih valuta kako elektronska plaćanja rastu, menjajući način na koji ljudi troše svoj novac, prenosi AFP.
Pokret za stvaranje digitalne verzije jedinstvene valute započeo je 2020. godine kada je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard predložila ideju, a ta banka pokrenula javno savetovanje.
Evropska komisija objavila je 28. juna predlog koji će biti pravni osnov na kojem bi ECB mogla da pokrene digitalni evro.
Valuta bi bila dostupna pojedincima koji žive u evrozoni i posetiocima. Ponudio bi dodatnu opciju plaćanja za građane da koriste onlajn i oflajn sa svojim digitalnim novčanicima, čime bi se osigurala jednaka anonimnost kao i kod kovanica i novčanica.
Konačni zakon moraju da podrže 27 država članica EU-a i Evropski parlament.
Zagovornici digitalnog evra kažu da će on biti dopuna gotovini i da će osigurati da ECB ne ostavi prazninu koju kasnije mogu da popune privatni igrači – obično izvan EU – i druge centralne banke.
Kritičari dovode u pitanje potrebu za digitalnim evrom, a banke upozoravaju na velike rizike, dok je studija ECB-a pokazala da je javnost zabrinuta zbog privatnosti plaćanja.