Cvijanovićeva je, obraćajući se na posebnoj sednici Parlamenta Republike Srpske, pozvala poslanike da podrži njen veto na jedinstvenu tačku o tri sporazuma iz Berlinskog procesa jer, kako je obrazložila, u trenutnim okolnostima bespravnog nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji ne postoje uslovi za omogućavanje slobodnog kretanja licima sa samoproglašenog Kosova samo na osnovu lične karte.
Ona je dodala da kao što rukovodstvo samoproglašenog Kosova radi na način da sav svet bude protiv Srbije, tako rade i oni koji navodno brane „državu“ i sede u Sarajevu.
„Njima nije bitna BiH, uopšte je ne vole. Bitno im je samo da svi budu protiv Srpske. I kada to naučimo, onda ćemo znati šta. Naš put je put mira i demokratskih odluka. Možda nekad one nisu takve kakve smo želeli, ali ih donosimo i gradimo neki put. Nemojte da širimo paniku“, rekla je Cvijanovićeva.
Ona je podsetila da je preglasana na sednici Predsedništva BiH, na kojoj je usvojen Predlog Zaključka za hitno usvajanje Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, Sporazuma o priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, doktora dentalne medicine i arhitekata u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o priznavanju kvalifikacija visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu.
Cvijanovićeva je glasala protiv jer smatra da je taj predlog destruktivan po vitalne interese Republike Srpske iz nekoliko razloga.
Ukazala je da je Ustavom BiH i Poslovnika o radu Predsedništva BiH propisano da je Predsedništvo nadležno za vođenje spoljne politike zemlje, da se odluke nastoje doneti konsenzusom i da član Predsedništva može određenu odluku da proglasi destruktivnom po vitalni entitetski interes za teritoriju sa koje je izabran.
Cvijanovićeva je podsetila da su Berlinski proces, kao regionalna inicijativa kojoj je primarni cilj povezivanje zemalja Balkana i njihova priprema za članstvo u EU, kao i sve ostale regionalne inicijative, uključujući „Otvoreni Balkan“, koncipirane na način da podrže čvršću integraciju regiona i obezbede adekvatan okvir za lakše kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga i, time, olakšano ostvarivanje privrednih aktivnosti što bi, na kraju, značajno doprinelo poboljšanju političkih i bezbednosnih prilika na Balkanu.
Ona je navela da je, imajući u vidu ove ciljeve, tadašnji predsedavajući Saveta ministara parafirao predmetne sporazume u ime BiH na samitu Berlinskog procesa koji je održan 3. novembra prošle godine u Berlinu, da bi potom oni bili upućeni u predviđenu proceduru prihvatanja i ratifikacije u nadležnim institucijama BiH.
To se, dodala je Cvijanovićeva, dešavalo u okolnostima značajno drugačijim u odnosu na uznemirujuće scene kojima svakodnevno već sedmicama svedočimo na prostoru Kosova i Metohije.
Ona je kazala da su dva od tri navedena sporazuma, i to sporazum o priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, doktora stomatologije i arhitekata u kontekstu CEFTA i sporazum o priznavanju kvalifikacija visokog obrazovanja na Balkanu - potvrđeni od Saveta ministara 19. aprila i dostavljeni Predsedništvu BiH u postupku ratifikacije, dok po pitanju potvrđivanja sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama nije bilo saglasnosti, a time ni u Savetu ministara.
Uzimajući u obzir različite procesne pretpostavke koje se vežu za predmetne sporazume, a vodeći računa o regionalnom značaju dva sporazuma koji su prošli proceduru u okviru Saveta ministara, Kabinet predsedavajuće i srpskog člana Predsedništva BiH na sednici Predsedništva od 21. juna predlagao je da se tri predmetna sporazuma razmatraju odvojeno i da se o njima izjašnjava pojedinačno, kako bi se omogućila prohodnost za one sporazume o kojima je postignuta saglasnost i koji su već prošli određenu proceduru.
Međutim, naglasila je Cvijanovićeva, takav predlog je odbio predlagač – bošnjački član Predsedništva Denis Bećirović koji je svoj predlog o tri sporazuma dostavio u vidu jedinstvene tačke i zaključka, tražeći da se o njemu na taj način i izjašnjavaju članovi Predsedništva.
Uz navedene razloge procesnog karaktera, kao jedan od ključnih materijalnih razloga neprihvatanja predloženih zaključaka za hitno i integralno usvajanje sva tri sporazuma Cvijanovićeva je navela i izrazito negativne aktivnosti koje u kontinuitetu preduzimaju privremene institucije u Prištini ne samo prema srpskom stanovništvu na severu srpske pokrajine, već i prema Srbiji i Republici Srpskoj, a koje u potpunosti obezvređuju, čak i poništavaju, uverenje u bilo kakvu spremnost za čvršćim povezivanjem i saradnjom po pitanjima na koja se ovi sporazumi odnose.
Ona je ukazala na okolnosti nasilnog zauzimanja organa uprave u srpskim opštinama na severu Kosova i Metohije, bespravnog nasilja nad srpskim stanovništvom na KiM, političkih progona i hapšenja, izrazito ugrožene bezbednosne situacije za preostali srpski živalj na Kosovu i Metohiji, višegodišnjeg neispunjavanja ranije preuzetih obaveza, poput onih sadržanih u Briselskom, odnosno Vašingtonskom sporazumu, bespravnog blokiranja trgovinske razmene sa Srbijom /u ranijim slučajevima i sa BiH/ i kršenja bazičnih pravila CEFTA 2006 kao mreže multilateralnih regionalnih sporazuma kojima je definisan režim olakšane, liberalizovane trgovinske razmene u regionu.
Cvijanovićeva je istakla da kao odgovoran političar iz Republike Srpske smatra da ne postoje uslovi za omogućavanje slobodnog kretanja licima sa samoproglašenog Kosova samo na osnovu lične karte i da privremene institucije u Prištini svojim agresivnim i bespravnim delovanjem značajno usložnjavaju političku i bezbednosnu situaciju u regionu i ne ostavljaju utisak kredibilnog partnera koji bi svoje preuzete obaveze iz predmetnih sporazuma i izvršavao.
Ona je ukazala i na izrazito negativne stavove i istupe rukovodstva privremenih kosovskih institucija, sa Aljbinom Kurtijem na čelu, prema Republici Srpskoj koji uporno i permanentno dovode Srpsku u negativan kontekst, navodeći da je ona loš primer institucionalizovane autonomnosti srpskog naroda na Balkanu koji se ne može koristiti kao osnova za rešavanje pitanje autonomnosti srpskog naroda na području Kosova i Metohije, kao i markiranje Republike Srpske kao centralnog poligona navodnog „ruskog uticaja“ na Balkanu koji, u skladu sa takvom kvalifikacijom, mora biti uklonjen.
Ona je istakla da je Republika Srpska međunarodno priznat entitet u okviru dejtonske BiH i njeno dovođenje u ovakav politički kontekst od čelnika kosovskih privremenih institucija svakako se ne može prihvatiti kao adekvatna osnova za realizaciju bilo kakve regionalne saradnje, pa i one predviđene predmetnim sporazumima, prenela je RTRS.
„Kao neko ko je na funkciju člana Predsedništva izabran sa teritorije Republike Srpske i ko je dužan štititi interese i stavove Srpske i njenih građana u svom delovanju u okviru Predsedništva BiH, ne mogu ostati imuna na neravnopravnost, diskriminaciju i teror sa kojima se suočavaju naši sunarodnici na teritoriji Kosova i Metohije, na isti način kao što ne mogu ostati imuna na maliciozne istupe lidera kosovskih Albanaca po pitanju Republike Srpske“, istakla je Cvijanovićeva.
Ona je ukazala na to da svakodnevni hazarderski potezi političkog rukovodstva kosovskih Albanaca, koji su usmereni prema Srbima, dovode do eskalacije, rasta netrpeljivosti i tenzija.
„Stalna hapšenja, privođenja, maltretiranja, premlaćivanja čak i nedužne srpske dece i ugnjetavanja srpskog življa imaju jasan cilj, a to je da se Srbi na Kosovu i Metohiji ostave bez identiteta, administrativne zaštite, imovine i prilike da svoju budućnost i život grade na svojim vekovnim ognjištima sa očitom namerom etničkog čišćenja tog prostora“, rekla je Cvijanovićeva.
Prema njenim rečima, uporne opstrukcije uspostavljanju Zajednice srpskih opština dogovorene još pre 10 godina, uz hapšenja i maltretiranja Srba, sprečavanje kamiona sa robom iz Srbije da dođe do ugroženog srpskog stanovništva, obezvređivanje verskih objekata i mnogi drugi pritisci koje primenjuju privremene institucije u Prištini protiv srpskog stanovništva - poništavaju osnovna prava na život i sigurno nisu u funkciji ostvarivanja slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala u duhu regionalne saradnje.
Istovremeno, vodeći računa o potencijalnom značaju pomenutih sporazuma za pojedine kategorije građana u svim zemljama regiona, pogotovo ovih sporazuma o priznavanju stručnih kvalifikacija i visokoškolskih diploma, ona je navela da je kao srpski član Predsedništva BiH spremna da uloži sve institucionalne i personalne napore kako bi se proces njihovog prihvatanja, odnosno ratifikacije u odvojenoj formi realizovao u što kraćem roku.
„S druge strane, verujem da i narodni poslanici i građani Republike Srpske koji su nas birali na pozicije koje obavljamo, očekuju od nas da zahtevamo potpunu stabilizaciju političkih i bezbednosnih prilika na Kosovu i Metohiji i prestanak svakodnevnog terora koji se vrši nad srpskim stanovništvom u južnoj srpskoj pokrajini da bismo pristupili prihvatanju pogotovo onog sporazuma koji se odnosi na kretanje sa ličnim kartama“, rekla je Cvijanovićeva.
Iz svega navedenog, naglasila je ona, proizilazi da je zaključak za hitno usvajanje tri sporazuma, koji je usvojen bez konsenzusa na 6. redovnoj sednici Predsedništva BiH 21. juna, veoma štetan po vitalne interese Republike Srpske, pa je pozvala poslanike da ovu izjavu potvrde dvotrećinskom većinom, čime osporeni zaključak Predsedništva BiH neće stupiti na snagu.
Cvijanovićeva je, obrazlažući pred poslanicima veto koji je uložila na Predlog zaključka za usvajanje akcionog plana za ispunjavanje 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o zahtevu BiH za članstvo u EU, rekla da je odluka o sistemu koordinacije ključni dokument koji se ne može zaobilaziti u zaključcima kako Predsedništva BiH, tako ni ostalih institucija u BiH.