Ponuđenih 16 radnih nedelja po izboru trgovaca treba da budu raspoređene na šest meseci do kraja godine, što znači da će trgovci morati da izaberu od 27 mogućih nedelja tokom kojih žele da rade, a svake naredne godine broj od 16 nedelja biće raspoređen tokom cele godine.
Većina trgovina već je napravila rasporede, pa su se tako one u turističkim područjima uglavnom odlučile za radne nedelje u letnoj sezoni, dok je na kontinentu fokus na početku školske godine i predprazničnim nedeljama krajem godine.
Zakon predviđa i izuzetke, kao što su benzinske stanice, prodavnice na aedrodromima i trajektnim lukama, muzejima, tezge na pijacama, dok je za kioske radno vreme nedeljom ograničeno od 7 do 13 sati.
Ograničavanjem rada nedeljom delimično se rešava problem nedostatka radnika, ali će, kako prenosi HRT, nedeljni promet za poslodavce biti teško nadoknadiv.
„Pozivanje na primere s neradnim nedeljama u zemljama poput Nemačke ili Austrije, padaju u vodu kada se, kao primer, uzmu zemlje poput Italije, gde nema zabrane rada nedeljom“, kazao je stručnjak za maloprodaju Slobodan Školnik.
On smatra da će neradna nedelja teško pogoditi neke poslodavce i očekuje da će oni zaštitu zatražiti na Ustavnom sudu, gde će zatražiti ravnopravnost učesnika na tržištu, ali i zaposlenih u različitim delatnostima.