„Bez srca i duše“: Čovečanstvo na pragu nove religije

Na velikom projektoru iznad oltara se pojavljuje lice muškarca tamne kože i sa bradom.

„Dragi prijatelji, za mene je velika čast što stojim ovde i propovedam“, monotonim glasom je rekao.

Zatim su se čule pesme i molitve. Tako je pre nekoliko dana održana i služba u luteranskoj crkvi Svetog Pavla u gradu Firtu u Bavarskoj, koju je održao čet-bot.

Ovo je ideja Jonasa Zimerlajna, teologa i filozofa sa Bečkog univerziteta. On je elektronskom sistemu dao uslove: „Danas je Dan jevangelsitičke crkve 2023. godine u gradu Fjurte i potrebno je održati službu uz propoved“. Rekao je da je 98 odsto rezultata dolazilo iz kompjutera.

Muziku, himne i tekstove molitvi je pripremila neuronska mreža. Vernici su uglavnom bili impresionirani, neki su i snimali telefonima, dok su drugi odbijali da sa hologramom pevaju „Oče naš“. Zimerlajn je mislio da će lošije proći ova služba, ali je bio veoma iznenađen da je veštačka inteligencija lepo govorila.

Međutim, žena koja radi u IT sektoru Hajderouz Šmit je protiv ovakvih stvari, smatra da je profesionalnost nestala. Avatar se na ekranu uopšte ne kreće, govorio je brzo, zbog čega je bilo teško fokusirati se.

„Bez srca je i duše“, priznala je ona, a to su primetili i mnogi koji su prisustvovali u crkvi.

Autor ove ideje je istakao da ne planira da zameni religiozne lidere bezdušnim mehanizmom, već smatra da je veštačka inteligencija kao pomoć.

Ova opcija je ranije isprobana u Sjedinjenim Američkim Državama. Prošlog decembra je istraživač Novog Zaveta i urednik hrišćanskog sajta „Peresmešnik“ Tod Brjujer zamolio „ČetGPT“ da napiše govor za Božić.

Naveo je da bi tekst trebalo da se formira na osnovu Jevanđelja po Luki, trebalo bi da postoje citati iz radova Karla Barta, Martina Lutera, izreka Irineja Lionskog i izlaganja Baraka Obame.

Rezultat je veoma iznenadio Brjuera jer je propoved nadmašila neke koje je ranije čuo u crkvi. Sličnu proceduru je primenio i rabin iz Njujorka Džošua Franklin. Ljudi su čak i aplaudirali.

„Smatrao sam da će kamiondžije izgubiti posao zbog novih tehnologija mnogo pre nego rabini“, naglasio je Frankli ironično.

S jedne strane, veštačka inteligencija u velikoj meri olakšava život previše zauzetim ili lenjim kultnim slugama, a s druge strane — pre ili kasnije može da ih zameni.

I u katoločkoj crkvi se vodi rasprava jer i tamo postoji interesovanje za veštačku inteligenciju. Početkom marta je napravljen čet-bot „Prega.org“ i svako je mogao da razgovara sa digitalnom kopijom katoličkog monaha XIX veka.

Eksperti su uspeli da vaskrsnu svetog Pia iz Pietrelcine koji je poznat po velikoj duhovnosti i stigmatima (ranama na rukama i nogama, kao kod raspetog Isusa Hrista). Sa njim se može razgovarati ne samo o prošlosti, već i o sadašnjosti. Na primer, on ima dosta informacija o papi Franji.

U osnovi neuronske mreže se nalaze dela svetitelja, pa je leksika identična. Međutim, srdačan razgovor sa njim nije besplatan, mora da se unese mejl.

Vatikan je obratio pažnju na taj potencijalno opasan aspekt još pre nekoliko godina. To je razlog što je 2020. godine oformljen „Rimski poziv na etiku veštačke inteligencije“. Dokument nalaže kreatorima kompjuterskog uma da poštuju principe privatnosti, pouzdanosti i bezbednosti.

U proleće je papa ponovo pozvao svet na „etičku i odgovornu upotrebu“ veštačke inteligencije, jer je na sebi osetio njenu snagu. U martu su se fotografije pape Franja u beloj zimskoj jakni širile društvenim mrežama i svi su komentarisali novi stil katoličkog lidera. Da je snimak lažan je otkriveno po tome što je na snimku papa nosio veliki broj prstenja, a on ih ne nosi.

I Ruska pravoslavna crkva je razmišljala o veštačkoj inteligenciji u crkvi.

To je razlog što u RPC-u ne vide prepreke da se veštačka inteligencija uključi u život ljudi. Važno je da algoritam bude transparentan za krajnje korisnike.

Sveštenstvo se protivi previše verodostojnoj veštačkoj inteligenciji, jer je to očigledno prenošenje ljudskog oblika i osobina na predmete.

Dok je hrišćanstvo zaokupljeno humanističkim aspektom, u nekim muslimanskim zemljama je veštačka inteligencija sastavni deo života.

Na primer, u Saudijskoj Arabiji su prošle godine „zaposlili“ robote vodiče koji znaju 11 jezika. Među njegovim zadacima je i da objasni hodočasnicima kako da obavljaju rituale. U Bahreinu androidi postepeno zamenjuju konsultante u bankama.

Ispostavlja se da je kompjuterski um dobra pomoć naučnicima. U maju su stručnjaci sa Univerziteta u Tel Avivu i Ariel univerziteta razvili program koji može automatski da prevede drevne verske tekstove na engleski jezik.

Eksperti su podvukli da se uz sve ove prednosti, bez ljudskog znanja i veština ipak ne može.