Balalajka je ruski narodni muzički, žičani instrument trougaonog oblika s tri žice i s pokretnim pragovima na vratu.
Pojavila se oko 1700. godine. Najpre je služila za pratnju pevanja i plesa.
Balalajka je najčešće povezana sa svojim prepoznatljivim trouglastim oblikom, ali je odigrala glavnu ulogu u muzici Istočne Evrope.
Međunarodni dan balalajke obeležava se 23. juna svake godine i nema status službenog praznika
Na današnji dan organiziraju se razni koncerti narodne muzike...
Balalajka se izrađuje od drveta smreke, bukve, jele, breze, abonosa, graba, iz više delova.
Ulice su pune muzičara u narodnim nošnjama u čijim virtuoznim performansima uživaju prlaznici.
Održavaju se i izložbe balalajki u muzejima.
U muzičkim školama i konzervatorijumima postoji klasa balalajke, instrument se koristi u folklornim ansamblima.
U mnogim verzijama balalajka je potomak persijske domre, samo sa izmenjenim oblikom, brojem žica i pragova.
Izrađuje u šest veličina: pikolo, prima, sekunda, alt, bas i kontrabas. Elektronska varijanta ovog instrumenta je takođe vrlo popularna.
Specifičnost balalajke je u činjenici da je ona idealan prateći instrument, ali je pogodna i za solo izvođenje. Zato su ansambli balalajke toliko traženi i popularni.