Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik saopštio je da Ustavni sud Bosne i Hercegovine ima rok do petka u podne da ukine odluku kojom je izbrisana odredba o Pravilu o odlaganju sednica te najviše pravosudne institucije ako joj ne prisustvuju najmanje troje sudija.
Dodik je rekao da će zakazati posebnu sednicu Narodne Skupštine Republike Srpske u utorak 27. juna, na kojoj će biti donet Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na prostoru Srpske.
Rok koji je Dodik postavio je, u međuvremenu, istekao bez promene stava Ustavnog suda.
Ustavni sud krši Dejtonski sporazum
Republika Srpska je godinama upozoravala na problematične odluke Ustavnog suda BiH, počevši od onih koje se tiču zastave i grba RS, do najnovije odluke o državnoj imovini, kaže za Sputnjik politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.
Ustavni sud se nije osvrtao na upozorenja stručnjaka za Ustavno pravo koji tvrde da nije nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o nekim pitanjima koja zadiru u Ustav BiH koji je propisan Dejtonskim mirovnim sporazumima.
„Oni su se izdigli iznad Dejtonskog sporazuma i donosili su odluke kojima su menjali ključne odredbe tog mirovnog sporazuma. Godinama se Republika Srpska trudila, pokušavala, upozoravala da tako nešto nije prihvatljivo, da će morati da reaguje i, evo, sad se to dogodilo posle najnovije odluke da sud može da donosi punovažne odluke bez ijednog sudije iz Republike Srpske, što je drastično kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma,“ kaže Kozomara.
Odgovor na puzeći državni udar
A prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, Srbi u svim institucijama BiH pa i u Ustavnom sudu moraju imati svoj glas, ističe Kozomara.
„Ovaj zakon koji Republika Srpska planira da usvoji je odgovor na takvu samovolju, na takav puzeći državni udar kojeg su izvršile bošnjačke i strane sudije u Ustavnom sudu i on će biti verovatno odbačen od ambasada najmoćnijih zemalja Zapada koje u Bosni odlučuju o svemu pa i o zakonima, o životu i smrti, o uređenju zemlje. On će biti od njih odbačen ali će se napraviti sigurno jedan krupan korak napred u razbijanju državne zajednice BiH.“
RS ima sve preduslove da napusti tu zajednicu i da odbije da živi u takvom društvu i uređenju koje ne liči ni na jednu drugu državu u svetu, dodaje Kozomara.
Početak kraja BiH?
Naš sagovornik ističe da je to „početak kraja BiH“, ali da je taj kraj ta državna zajednica zaslužila mnogo ranije. Bilo je raznih odluka, ne samo Ustavnog suda nego i visokih predstavnika koji su sebi davali za pravo da menjaju Dejtonski mirovni sporazum, dodaje Kozomara i podseća da je Republici Srpskoj oduzeto više od 80 nadležnosti koje je po Dejtonu imala.
Visoki predstavnici u BiH su se ponašali protektorski i diktatorski i tako dokazivali da BiH nema nikakav suverenitet, već da je suverenitet u ambasadama zemalja Kvinte, kaže ovaj analitičar, postavljajući pitanje da li ako se tako nešto u drugom entitetu prihvata, to znači da je došlo vreme za razlaz.
„Primera radi, Ustavni sud donese odluku da državna imovina u RS treba da bude vlasništvo zajedničkih organa BiH, a u Distriktu Brčko – vlasništvo Distrikta Brčko. To je neverovatan nonsens, to je nešto što zdrav razum ne može da prihvati. Takav odnos može da natera RS da pokuša da nađe izlaz iz ove situacije radikalnim merama kao što je napuštanje te državne zajednice“, zaključio je Kozomara.