Otkriće o prisilnoj sterilizaciji izazvalo je gnev javnosti u Japanu.
Izveštaj na 1.400 strana, koji je predat parlamentu, navodi da je između 1948. i 1996. godine oko 16.500 ljudi operisano bez sopstvenog pristanka, na osnovu zakona čiji je cilj bio „prevencija rađanja naslednika niskog kvaliteta“ i „zaštita života majke“. Većina žrtava su žene.
Još 8.000 osoba dalo je pristanak za takvu operaciju, najverovatnije pod pritiskom, dok je kod oko 60.000 žena izveden abortus zbog naslednih bolesti.
Među sterilisanim su bili i devetogodišnji dečak i devojčica, navodi se u izveštaju.
Žrtve su organizovale dugogodišnju kampanju kako bi država odredila obeštećenje i pokazala svoj loš odnos prema osobama sa posebnim potrebama ili hroničnim bolestima posle Drugog svetskog rata, piše Gardijan.
Japanski parlament usvojio je 2019. godine zakon kojim je predviđena odšteta od 22.800 dolara po osobi, dok su aktivisti naveli da to ni približno nije dovoljno da bi se prikazala patnja žrtava. Rok za prijavu za to obeštećenje ističe u aprilu 2024. godine, a do sada se prijavilo tek 1.049 osoba.
Slične mere imale su Nemačka i Švedska, ali su se vlasti tih zemalja izvinile žrtvama, obezbedile kompenzaciju i ukinule sporne odredbe decenijama pre Japana.
Sporni japanski zakoni davali su mogućnost vlastima da sprovede medicinsku proceduru na ljudima sa mentalnim oboljenjima, intelektualnim nedostacima ili naslednim bolestima, kako bi sprečili „rađanje inferiorne dece“, a u nekim slučajevima to je bio uslov za smeštaj u ustanove ili za sklapanje braka.
Kođi Nisato, advokat koji zastupa žrtve, pohvalio je vladin izveštaj jer otkriva horor prisilne sterilizacije, ali je rekao da su neka pitanja ostala otvorena.
„Izveštaj nije otkrio zašto su eugenički zakoni usvojeni i zašto je bilo potrebno 48 godina da prestanu da važe, kao i zašto žrtve nisu obeštećene“, naveo je on.