Napisala je da je "99,9 odsto sigurna" u ovaj ishod. Diplomata je svoje mišljenje potkrepila ponovnim izborom Redžepa Tajipa Erdogana za predsednika Turske i planovima ruske kompanije "Uralhem" da do kraja ove godine pusti u rad terminal za izvoz amonijaka u Tamanu, što bi, prema rečima Trofimceve, trebalo da smanji značaj cevovoda za amonijak Toljati-Odesa.
Ona je priznala da od međunarodne konferencije u Londonu o restauraciji Ukrajine „ne očekuje ništa epohalno".
Generalnog direktora "Uralhema" Dmitrij Konjajev saopštio je ranije da specijalizovani terminal za amonijak, čija prva faza izgradnje bi trebalo da bude završena na ruskoj teritoriji (Tamansko poluostrvo) do kraja 2023. godine, može da zameni gasovod Odesa.
Prehrambeni sporazum
Rusija je produžila crnomorsku inicijativu na 60 dana. Nebenzja je ranije u pismu zameniku generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Martinu Grifitsu ukazivao na to da u kontekstu „prehrambenog sporazuma“ moraju biti rešeni sledeći problemi: ponovno uključivalje Ruske poljoprivredne banke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne tehnike u Rusiju, ukidanje ograničenja na osiguranje i omogućavanje pristupa lukama za ruske teretne brodove, obnavljanje rada cevovoda za amonijak „Toljati – Odesa“, deblokada računa i finansijske delatnosti ruskih kompanija za proizvodnju đubriva.
Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula prošle godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.