Nacistički „plan smrti izgladnjivanjem“ građana SSSR prvi put objavljen u celosti
Rusko vojno-istorijsko društvo (RVIO) prvi put je objavilo na ruskom jeziku kompletnu verziju „plana izgladnjivanja“, dokumenta, koja je pripremila fašistička Nemačka za uništenje naroda SSSR. Dokument koji datira od 23. maja 1941. godine, predviđao je istrebljivanje od 20 do 30 miliona civilnog stanovništva Sovjetskog Saveza.
SputnikKompletna verzija nacističke „Direktive za ekonomsku politiku ekonomskog štaba“ na ruskom jeziku prvi put je objavljena na portalu „Istorija.rf“.
„Pored dobro poznatog vojnog plana „Barbarosa“ pripreman je ekonomski plan za pljačku osvojenih sovjetskih teritorija. Plan je nastao u nemirna vremena za Treći rajh, jer je u to vreme ozbiljno zavisio od uvoznih prehrambenih proizvoda. Britanska pomorska blokada ugrozila je prehrambenu situaciju u nacističkoj Nemačkoj. Zato su planirali da opljačkaju Sovjetski Savez, izvozeći odatle sve žito. Kao rezultat toga nastupila bi smrt glađu između 20 do 30 miliona ljudi“, istakao je direktor naučno-istraživačkog fonda „Digitalna istorija“ Jegor Jakovljev, a prenosi RVIO.
Ovaj dokument su pronašli Amerikanci među papirima Vrhovne komande Vermahta i pojavio se na suđenjima u Nirnbergu.
Istoričar je dodao da, nažalost, nije objavljen na ruskom jeziku.
Jakovljev je naglasio da je, prema Hitlerovoj zamisli, na osvojenim teritorijama postepeno trebalo da se nasele nemački kolonisti, a autohtono stanovništvo Sovjetskog Saveza moralo je negde da ode.
„Rešenje za depopulaciju pokorenih teritorija predložio je Herbert Bake, sekretar Ministarstva poljoprivrede i prehrane. Direktive koje je formulisao svodile su se na to da kada Vermaht zauzme crnomorske teritorije, sva hrana sa tih područja mora da posluži za snabdevanje Vermahta i Trećeg rajha – žito i ostali proizvodi moraju biti izvezeni u Nemačku radi podrške nemačkog stanovništva“, istakao je istoričar.
Kao posledica toga, glađu bi prvo bili pogođeni Moskva i Lenjingrad.
„Osuđujemo ove ljude na smrt glađu ne samo zato što su suvišna usta, već i zato što su veliki Rusi i što su i pod carem i pod boljševicima uvek bili neprijatelji Nemačke i Evrope“, naveo je stručnjak citat iz dokumenta.
On je ocenio da je ovo bio genocidni plan, upravo zato jer genocid predviđa masovno ubistvo nekog naroda, istakavši da se u tome krila ne samo ekonomska, već i etnička osnova.
„Nacistički zločini ne zastarevaju. To je od posebnog značaja sada kad se Rusija ponovo bori protiv nacističke ideologije“, ocenio je Jakovljev.
On je zaključio da objavljivanje ovakvih dokumenata u široj javnosti treba da podseti da nijedan ratni zločin neće ostati nekažnjen.
Poljske oficire u Katinjskoj šumi ubili nacisti, a ne SSSR
Pored toga, u novim materijalima iz Državne arhive najnovije socijalno-političke istorije Smolenske oblasti u koje je Sputnjik imao uvid, navodi se da su zarobljeni hitlerovci sami detaljno pričali da su poljske oficire u Katinju streljali nacisti, a ne Narodni komesarijat unutrašnjih poslova SSSR (NKVD) i da su lažnu vest o navodno sovjetskim zverstvima pokušavali aktivno da „prodaju“ SAD i Engleskoj.
Reč je o fotokopijama dokumenata sa ispitivanja zarobljenika Frica Jurašeka, bivšeg fotografa koji je radio u strukturi kriminalističke policiji Trećeg rajha, a koje su sprovele sovjetske službe državne bezbednosti.
Vinica, prema njegovim rečima, nije bilo jedino mesto gde je učestvovao u pripremi provokativnih antisovjetskih lažiranih materijala.
On je ispričao da je u aprilu 1943. godine kao fotograf u Katinju radio na istom zadatku kao i u Vinici.
Prema njegovim rečima, zadatak je bio strogo poverljiv, a „prilikom okupacije Smolenske oblasti, nemačka vojska na području Katinjske šume zverski je ubila više od pet hiljada zarobljenih poljskih oficira“.
Ministarstvo propagande Nemačke, kojim je rukovodio Gebels, saopštilo je 13. aprila 1943. godine da je u Katinjskoj šumi u Smolenskoj oblasti nađena masovna grobnica poljskih oficira koje je navodno streljala NKVD. Nakon što je Crvena armija oslobodila Smolensk, formirana je sovjetska komisija koja je sprovela sopstvenu istragu i zaključila da je Poljake u Katinju u jesen 1941. godine ubila nemačka okupatorska vojska.
Rusija na današnji dan, 22. juna,
obeležava početak Velikog otadžbinskog rata (1941-1945), oslobodilačkog rata naroda SSSR protiv fašističke Nemačke i njenih saveznika, koji predstavlja najvažniji i odlučujući deo Drugog svetskog rata (1939-1945).
Teški krvavi rat potrajao je 1.418 dana i noći i okončan je 9. maja 1945. godine potpunim porazom zemalja fašističkog bloka. Ukupni ljudski gubici SSSR tokom rata iznosili su 26, 6 miliona ljudi.