Ovako odluku o promeni pravila po kojima radi Ustavni sud BiH komentariše politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić.
Podsećamo, Ustavni sud BiH, na vanrednoj sednici, promenio je pravila, koja im sada omogućavaju da rade bez srpskih sudija, oni koje bira Narodna skupština RS.
„Oni su i sa pređašnjim odlukama izašli iz okvira svojih ovlašćenja, a sada ovim hoće sebi da olakšaju put tako da mogu u potpunosti, bez srpskih sudija da odlučuju bez ikakve intervencije u smislu ravnopravnosti sva tri naroda“, komentariše Savić.
Sud dva Bošnjaka i tri stranca
Od sada, Ustavni sud BiH je sud dva Bošnjaka i tri stranca koji i bez kvoruma može da izglasa šta god hoće, dodaje naš sagovornik, što će samo produbiti krizu i dovešće do urušavanja autoriteta zbog suda u Republici Srpskoj.
„Do sada je postojao neki minimum poštovanja i glumljenja države, ali sada, kada se izađe iz tih okvira, sa svim ovim što se dešavalo vezano za knjiženje državne imovine dolazimo u fazu gde Ustavni sud nema nikakvu svrhu, nema legitimitet i to samo može da dovede do sve većih kriza“, konstatuje Savić.
Ono što je veoma moguće da se dogodi je da Republika Srpska u potpunosti odbaci delovanje Ustavnog suda kao takvog, što je korak do raspada države, dodaje on.
Ustavni sud BiH zapravo već duže vremena radi pod upitnim legitimitetom. Prema Savićevom mišljenju, sama njegova struktura, a u njemu sede tri stranca, doprinosi tome da je njegov legitimitet problematičan.
Bakirova suptilna kontrola institucija
Izbacivanjem Stranke demokratske akcije i Željka Komšića iz vlasti, stvari u BiH počele su koliko-toliko da se stabilizuju. Sada će se stvari, zahvaljujući institucijama koje su još uvek, kako Savić kaže, pod suptilnom kontrolom SDA, vratiti unazad. A stranci Bakira Izetbegovića, ističe naš sagovornik, odgovara stanje sukoba koji je na ivici rata. Međutim, takvo stanje ne treba čak ni strancima, kaže Savić. Sud je ovakvom odlukom učinio više štete nego koristi međunarodnoj zajednici, odnosno svojim supervizorima.
„Tako je i Milo Đukanović izgubio podršku stranaca kada je zategao odnose sa Srbima toliko da je postao nepodnošljiv čak i svojim mentorima. Generalno, sve to treba posmatrati u paketu regionalnih procesa i mislim da ovo sa Ustavnim sudom neće dobiti podršku čak ni međunarodne zajednice jer zaista dolazimo do nivoa potpunog besmisla, i države i institucija“, ocenjuje Savić.
Povod za ovakvu odluku su zahtevi Kristijana Šmita i Venecijanske komisije koja je izrazila zabrinutost zbog navodnog političkog pritiska na sudiju Zlatka Kneževića da se povuče iz Ustavnog suda BiH.
Ovakve optužbe nemaju osnova, kaže Savić i naglašava da se radi o traženju povoda za nešto što je već planirano da se uradi.
„Srpske sudije delegira Narodna skupština RS. Oni treba da deluju u skladu sa zakonom i ustavom. Ali, sam Ustavni sud izlazi iz svojih nadležnosti. Oni ne bi trebalo da se bave odlukama koje donose. Sva je poenta što već dugo ne postoje nikakvi principi. Šta god da kažete, na šta god da se pozovete, ništa ne vredi“, kaže Savić i navodi primer Dana Republike Srpske.
Ustavni sud je odlučivao o 9. januaru, prazniku koji jer odavno prihvaćen kao deo Dejtonskog sporazuma.
„I sada, odjednom vi prepravljate sami sebe. Odakle vam autoritet da to radite? A ovo je još samo jedna sitnica koja sve dovodi do apsurda“, zaključuje Savić.