EKONOMIJA

Kriza trese IT sektor, otkazi stigli i u Srbiju

Nakon što su svetski giganti otpustili na hiljade zaposlenih, otkazi i na domaćem tržištu. Otpuštanja u kompanijama sa uspešnim poslovanjem i dobrim uslovima rada narušava ubeđenje da je posao u IT sektoru siguran i zagarantovan.
Sputnik
Situacija u Ukrajini, kovid, veštačka inteligencija, problemi u Silicijumskoj dolini – doprineli su da se potražnja za programerima prepolovi.
Da će više od 170 zaposlenih ostati bez projekta, u trenutku dok zapošljavaju nove radnike, u jednoj poznatoj IT kompaniji u Beogradu nisu mogli ni da sanjaju. Kada su im, usled kraha kripto-tržišta prošle godine, dva najveća klijenta otkazala saradnju – odlučili su da ne dele otkaze i da kolege ostanu na platnom spisku – dok se, kao i obično, ne pojavi novi klijent.

„Polako je prolazio mesec za mesecom. Onda su, kako je takav kripto-kreš pratio dešavanja u Rusiji, u Ukrajini, tako je i celu globalnu situaciju, ekonomsku krizu pratilo to da puno klijenata krene da reže troškove. Uprkos svemu tome, mi smo nastavili da se oporavljamo, ali to nije bilo dovoljno brzo koliko smo tad izgubili ta dva meseca i koliko smo posle sporadično izgubili još neke klijente“, kaže osnivač kompanije „Kvantoks tehnolodži“ Vuk Popović.

Posao je na kraju u toj firmi izgubilo osamdesetak ljudi. U još jednoj velikoj kompaniji nedavno je otpušteno 200 radnika – zbog racionalizacije troškova. Ništa iznenađujuće za one koji prate globalno IT tržište, na kojem su otkazi počeli masovno da se dele od kraja prošle godine. Samo u januaru, otpušteno je više od 100.000 ljudi. Jedan od razloga su, kažu ekonomisti, veliko zapošljavanje tokom pandemije kada su mnogi otpočeli digitalizaciju.
„Druga stvar je bila takođe i veliki pad kamatnih stopa kao posledica monetarne politike centralnih banaka koje su da bi sprečile pad privrede u recesiju preplavile finansijsko tržište sa velikom količinom jeftinog ili gotovo besplatnog novca. U nekim trenucima su kamatne stope bile blizu nule i u Severnoj Americi i u Evropi. Zato su mogli vrlo lako i jeftino da se zaduže, da taj novac iskoriste za širenje svog poslovanja, a sada se nalaze u trenutku kada su kamatne stope visoke, zato je pala cena njihovih akcija i njima je sad teže i skuplje da se zadužuju“, objašnjava ekonomista i direktor „Libeka“ Mihajlo Gajić, piše RTS.
Zato se odustaje i od širenja poslovanja, što u Srbiji posebno pogađa „outsourcing“ kompanije - one koje ne izvoze svoj proizvod već rade za klijente iz inostranstva. A ti klijenti neke manje zahtevne poslove sada poveravaju četbotovima.

„Cela ova situacija se odrazila i na oglase i zapošljavanje u IT sektoru, ono što mi kao zvanične podatke imamo jeste da je sad čak u prvom kvartalu bilo 50 odsto manje poslova u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše se traže ajtijevci sa srednjim nivoom iskustva, dakle mediori, pored mediora najtraženiji su kasnije seniori, a najmanje potražnje vidimo u juniorskom opsegu“, kaže Marko Vučetić sa portala „Helou vorld“.

Da su dobri programeri i dalje potrebni potvrđuje slučaj sa početka. Osamdesetoro otpuštenih odmah je pronašlo novi posao. Recesija, kažu ekonomisti, neće pogoditi ceo sektor, ali je neizvesno do kada će kriza trajati. Ipak, očekuje se da će od kraja godine stvari početi polako da se vraćaju u normalu.
EKONOMIJA
„Jandeks“ otvorio najveću međunarodnu kancelariju u Beogradu
Komentar