Amerika protiv Donalda Trampa, javlja tim povodom Si-En-En. Pitanje je, samo, koja Amerika, jer, ozbiljan deo Amerike je za a ne protiv Donalda Trampa. A Kimberli Gilfojl, TV novinarka i verenica predsednikovog sina Dona Juniora, poručuje: „Odmazda stiže“.
37 tačaka optužnice
Specijalni tužilac Džek Smit Trampa je optužio po ukupno 37 tačaka, sve u vezi sa – navodno – nepropisnim rukovanjem poverljivim državnim dokumentima o američkom nuklearnom programu, o vojnim kapacitetima, ranjivim tačkama i planovima za napad i odbranu. Takvi dokumenti su, tvrdi tužilaštvo, u Trampovoj rezidenciji na Floridi, koju je pretresla policija, držani po kutijama u kupatilu, spavaćoj sobi, sali za ples…
Nakon što je u utorak formalno uhapšen, pa su mu u sudu, kao kriminalcu uzeti otisci prstiju – kao što je to učinjeno i u aprilu povodom manje ozbiljne tužbe da je porno glumici Stormi Danijels platio da bi ćutala o detaljima njihovog poznanstva – bivši predsednik Amerike i predsednički kandidat na izborima iduće godine izjasnio se, baš kao i tad u aprilu, da nije kriv.
Uzgred, ova optužnica protiv Trampa povodom dokumenata podignuta je po Zakonu o špijunaži, istom zakonu po kome ista ta američka (duboka) država progoni i osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža. Asanžu preti 175 godina zatvora. Trampu, kako stoji u mejlu koji je poslao uz molbu za donaciju na adrese širom sveta, preti 400 godina zatvora.
Dvostruki standardi
Poverljivi dokumenti iste vrste, inače, pronađeni su i u posedu Trampovog potpredsednika Majka Pensa na koga duboka država nema zamerke kakve ima u odnosu na Trampa ili Asanža. I kod aktuelnog predsednika Džoa Bajdena iako on možda toga nije svestan pa bi mogao da se izvuče na smanjenu uračunljivost. Ali on nema potrebe da se izvlači. Kao ni Majk Pens. Ili Hilari Klinton koja je poverljive državne dokumente i sama neovlašćeno nosila kući a potom i obrisala hiljade inkriminišućih mejlova da bi prikrila tragove tog svog zločina.
Njih zbog toga ne progone oni što baš zbog toga progone Donalda Trampa. A njemu povrh svega ovoga preti i optužnica specijalnog tužioca Smita zbog nastojanja da ospori (namešteni) rezultat predsedničkih izbora 2020, kao i odvojen postupak u okrugu Fulton u državi Džordžija istim povodom pobune protiv države. Što nije nimalo naivno, jer, kako ukazuju pojedini konzervativni komentatori u Americi, eventualna osuđujuća presuda aktivirala bi propise iz doba Građanskog rata kojima se u pojedinim saveznim državama, a upravo je Džordžija među njima, krivcima po tom osnovu zabranjuje obavljanje državnih funkcija… Ovo bi Trampa automatski eliminisalo sa spiska predsedničkih protivkandidata Džou Bajdenu i njegovoj potpredsednici Kamali Haris, koja će Bajdena automatski zameniti čim se spotakne tako da ne može da ustane.
Gnusna zloupoterba moći
Nakon što se u utorak u sudu izjasnio da nije kriv, i potom častio prisutne u popularnom kubanskom restoranu u Majamiju a oni mu zauzvrat otpevali rođendansku pesmu – Trampu je rođendan ove srede – bivši predsednik odleteo je za Nju Džerzi i odatle se obratio pristalicama.
„Danas smo”, poručio je, „prisustvovali najvećem zlu i najgnusnijoj zloupotrebi moći u istoriji naše zemlje… Korumpirani aktuelni predsednik dao je da se uhapsi njegov glavni politički protivnik na osnovu lažnih i isfabrikovanih optužbi zbog kakvih bi i on i mnogi drugi bivši predsednici bili proglašeni krivim, i to usred predizborne kampanje u kojoj gubi ubedljivo… Ovo je još jedan pokušaj da se nameste i ukradu predsednički izbori. I što je još važnije”, napomenuo je Tramp, „ovo je politički progon, kao u fašizmu ili komunizmu”.
Ideološki aspekt ovog, američkog totalitarizma na stranu, ali, zaista je teško oteti se utisku da režim progoni vodećeg opozicionog političara iz političkih, a ne pravnih razloga. Toj sumnji u prilog, uostalom, očigledno ide i otkriće da je jedna od glavnih specijalnih tužiteljki, Karen Gilbert, bila donator u izbornim kampanjama Baraka Obame i Džoa Bajdena, a novac je donirala i samom Nacionalnom komitetu Demokratske partije. Što, u najmanju ruku, sukob njenih interesa čini popriličnim, no, izgleda da to nema veze ako je meta Tramp.
Zakleti neprijatelji
Zašto je meta Tramp? U svom najnovijem prilogu to objašnjava najgledaniji američki politički komentator Taker Karlson koji se, nakon progona sa ”Foksa”, prilično uspešno prebacio na Tviter pa su prva dva priloga zabeležila skoro 180 miliona pregleda.
Trampu je, ukazuje Taker Karlson, presuđeno još 16. februara 2016. On je, kritikom rata u Iraku i destabilizacije Bliskog istoka u kandidatskoj debati ”tog dana u svog zakletog neprijatelja pretvorio najveću i najmoćniju organizaciju u ljudskoj istoriji – Vladu Sjedinjenih Država”. Jer „ono što je i tada i sada važno ’trajnom Vašingtonu’”, iliti dubokoj državi koja se proteže kroz obe režimske partije, „jeste spoljna politika – invazije, okupacije i posrednički ratovi – što su odluke koje dolaze uz cenu od više biliona dolara”, opominje Taker Karlson.
To je Tramp ugrozio, a i sada sa začuđujućom upornošću ponavlja da se zalaže za mir umesto rata s Rusijom. Dovoljno da i ratni huškači iz njegove partije, poput Džona Boltona, zatraže „kraj političke karijere Donalda Trampa”.
Da li taj kraj stiže preko suda umesto birališta? Može li režim u Vašingtonu da eliminiše Donalda Trampa? I zašto on uprkos svemu ima skoro duplo veću podršku od svih ostalih republikanskih kandidata za predsednika Amerike zajedno?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar iz Londona Siniša Ljepojević i politikolog Aleksandar Pavić: