S druge strane, stručnjaci ne isključuju mogućnost da francuski predsednik želi da uspostavi neki kontakt sa zemljama-članicama BRIKS-a iz razloga što u svetu raste uticaj ove organizacije.
List „Opinion“, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio je da je predsednik Francuske Emanuel Makron zamolio predsednika Južnoafričke Republike Sirila Ramafosu da mu dozvoli da učestvuje na samitu BRIKS u avgustu.
Zapad priželjkuje da BRIKS okrene protiv Rusije?
Ruski politikolog Jurij Svetov smatra da, ukoliko je tačno da francuski predsednik Emanuel Makron želi da prisustvuje samitu BRIKS-a, to je zato što ova organizacija ima sve veći uticaj u svetu.
„Države u ovoj organizaciji su veoma uticajne. Pritom, prema različitim procenama, još oko desetak zemalja spremno je da uđe u ovu organizaciju bez razmišljanja. Što se tiče kolektivnog Zapada, oni imaju svoje organizacije – G7 i G20. U svakoj od njih imaju već izgrađen uticaj. Međutim, BRIKS je van njihovog uticaja. I zbog toga Zapad sada ima ogromnu želju da uzme i ovu organizaciju pod svoju kontrolu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Prema rečima Svetova, zadatak predsednika Francuske je da pokuša da okrene zemlje-članice BRIKS-a protiv Rusije.
„Makron shvata da njegova zemlja gubi uticaj u svetu. I on sada želi da dokaže Amerikancima da je Pariz sposoban da izvrši bar neki zadatak. S druge strane, ovaj samit ima veliku ulogu za Francusku jer se održava u Africi. Ovu zemlju boli što je tamo izgubila uticaj. Ranije je Pariz pokušavao da utiče na neke od zemalja. Međutim, nije uspeo u tome. U Africi sada imaju uticaj Kina i Rusija. I ovo njih strašno brine. Evropska unija i Francuska žele da smanje uticaj Moskve i Pekinga u Africi“, konstatuje stručnjak.
Sergej Fjodorov, vodeći istraživač na Institutu Evrope na Ruskoj akademiji nauka (RAN) i stručnjak za Francusku, smatra da Makron želi da dođe na samit BRIKS jer ova zemlja hoće da sprovodi sopstvenu politiku koliko god je moguće, a da pritom ostane član kolektivnog Zapada i saveznik Sjedinjenih Američkih Država.
„Ako francuski predsednik želi da prisustvuje samitu BRIKS-a, to ukazuje da ova organizacija povećava svoju političku težinu i utiče na međunarodnu politiku. Uloga ove organizacije u svetu raste. Već mnoge zemlje žele da budu članovi BRIKS-a. Egipat je, na primer, već predao zahtev za stupanje u organizaciju. Stoga, smatram da nije isključeno da Makron želi da uspostavi neku vrstu kontakta sa ovim zemljama-članicama, imajući na umu da će uticaj BRIKS-a nastaviti da raste“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Makronova moguća misija osuđena na propast
Vladimir Džabarov, zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije Rusije, ne isključuje da je cilj Makrona da pokuša da „iznutra“ potkopa BRIKS.
„Odluku da prisustvuje na samitu BRIKS-a, francuski predsednik nije doneo samostalno. Bez saveta Sjedinjenih Američkih Država ne bi preduzeo takav korak. Nije isključeno da Amerikanci traže moguća rešenja kako da uđu u ovu organizaciju...Makron bi da prisustvuje ovom samitu jer nijedna od zemalja-članica BRIKS nije podržala antiruske sankcije. Ovaj čovek želi da ove države ubedi da prave grešku što podržavaju Rusiju“, upozorava naš sagovornik.
Na pitanje da li će francuski predsednik Emanuel Makron dobiti dozvolu da učestvuje na samitu BRIKS u avgustu, Vladimir Džabarov kaže da sve zavisi od domaćina – Afrike.
„Na njima je da li žele da ga pozovu da učestvuje na samitu ili ne. U svakom slučaju, ako i bude prisustvovao, smatram da će njegova misija biti osuđena na propast. Njegovi, po svemu sudeći, uporni zahtevi biće odbijeni od strane organizatora ovog samita“, naglašava Džabarov.
Portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Francuska mora da objasni zašto Makron želi da dođe na samit BRIKS-a u Južnoafričku Republiku.
„Bilo bi dobro kada bi rekli zašto to žele (da prisustvuju samitu BRIKS-a). Da li žele da uspostave još jedan kontakt kako bi pokazali aktivnost Pariza ili je reč o nekom trojanskom konju, evo, neka sami to kažu“, istakla je Zaharova.
Prema njenim rečima, pre svega, o tome treba da se izjasne u Jelisejskoj palati ili oni koji budu delegirani.
„Ipak se radi o organizaciji kojoj oni na koji način ne pripadaju i prema kojoj se nikada nisu čak ni uljudno ophodili. Da ne govorim o nekim dobrim namerama i osećajima“, dodala je ona.
Podsetimo, BRIKS čini pet država: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
Ambasador Rusije u Kairu Georgij Borisenko potvrdio je da je Egipat predao zahtev za stupanje u BRIKS. Pored ove zemlje, želju da pristupe ovoj organizaciji izrazilo je još nekoliko država kao što su Iran i Argentina.