Ovako istoričar prof. dr Đorđe Đurić sa Odseka za istoriju Univerziteta u Novom Sadu komentariše ideju koja se „zavrtela“ na društvenim mrežama, o promeni srpske zastave.
Prema njegovim rečima, podrazumeva se da nacionalni simbol odražava dugu istorijsku tradiciju.
„Obično se nacionalni simboli menjaju kada se iz korena ili državno i društveno uređenje, ili oblik države. Dakle, odricanje od sopstvene istorijske tradicije, moglo bi da rezultira i promenom zastave. Ne vidim ni jedan razuman razlog zašto bi se Srbi odrekli svoje istorije, svoje istorijske tradicije. Uostalom, svih velikih pobeda u borbi za nacionalno oslobođenje tokom 19. i 20. veka koje su ostvarene upravo pod ovom nacionalnom zastavom“, navodi on.
Istorija srpske zastave – od 1848. postaje nacionalni simbol
Na društvenim mrežama počela je da kola verzija predloga nove srpske zastave zasnovana na predlogu iz Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Boje su postavljene vertikalno i zastava podseća na francusku, samo što je prva boja crvena, a poslednja plava. Međutim, u školskim udžbenicima, kao i u muzejima, predstavljena je drugačija rekonstrukcija predloga srpske zastave iz 1835, s obzirom da ni jedna takva zastava nikada nije sašivena. Na njoj su crvena, bela i plava boja postavljene horizontalno.
Prema Đurićevim rečima, Sretenjskim ustavom nije definisano kako će boje biti postavljene; definisan je samo njihov redosled. Ono što je takođe jasno je da je ona ovakvim redosledom boja podražavala francusku zastavu.
„To je razumljivo zato što je Dimitrije Davidović, pisac Sretenjskog ustava smatrao da treba preuzeti mnoga obeležja francuskog društva i francuske države nastale iz Revolucije, pa je to želeo da prenese i u srpsko društvo i na srpsku zastavu. Međutim, ovaj ustav je bio na snazi svega 55 dana i vrlo brzo je redosled boja promenjen“, objašnjava on.
Velika srpska delegacija na čelu sa knezom Milošem posetila je Carigrad 1835. i budući da nisu mogli da dobiju zvaničnu srpsku zastavu, jer se radilo o vazalnoj kneževini, trudila se da dobije barem trgovačku. Po Miloševoj zamisli, namera je bila da se dobije neko nacionalno obeležje, što je uz pomoć ruskih posrednika i učinjeno – Srbija je dobila trgovačku, crveno-plavo-belu zastavu, koja je potvrđena sultanovim fermanom iz 1836.
„Ovo što je fermanom i zvanično uspostavljeno, kao trgovačka zastava srpske kneževine u praksi je počelo da se primenjuje kao nacionalno obeležje u vreme Revolucije iz 1848. na prostorima severno od Save i Dunava. I ostali slovenski narodi u Habsburškoj monarhiji, pod uticajem Sveslovenskog kongresa u Pragu, počele da koriste trobojke sa različitim kombinacijama ovih boja – i Hrvati, i Česi, i Slovaci“, kaže Đurić.
Zastava sa Vikipedije
Prema rečima prevodioca Igora Jaramaza, predlog nove srpske zastave koja se predstavlja kao „sretenjska“ potekao je od anonimnog korisnika Vikipedije i potiče iz 2005.
Pored toga što je autor zastave anoniman, ni boje na zastavi nisu originalne, kako stoji u Sretenjskom ustavu. Jaramaz citira ovaj ustav gde stoji da su „boje narodne srpske“ otvoreno crvena, bela i „čelikasto ugasita“.
„Dakle, ovde se vidi drugačija nijansa, ne čelikasto-ugasita, već plava. Takođe vidimo i nameru da liči na francusku zastavu, ne samo po tome što su boje horizontalne, a ne vodoravne, već i zato što predlagači nove srpske zastave koriste obrnutu verziju. Stavili su da koplje bude sa desne strane i to na prvi pogled zaista i izgleda kao francuska zastava, plavo-belo-crvena, i to bi po njihovoj verziji trebalo da bude obrnuta, crveno-belo-plava“, komentariše on.
Prema Jaramazovim rečima, vrlo je zanimljivo što se predlagači promene srpske zastave, ali i himne i grba, pozivaju na tradicije Francuske revolucije i tradicije Sretenjskog ustava kada žele da uvedu nove nacionalne simbole, sve u nameri da pokažu sekularizam tih simbola. Međutim, prema onome što u Sretenjskom ustavu piše, Kneževina Srbija bila je nasledna monarhija, dok je pravoslavna crkva bila državna i vladari, koji su definisani kao zaštitnici pravoslavlja, su morali da budu pravoslavne vere.