KULTURA

Daj, bre, snimi Nišku banju, to je naša himna: Bilja Krstić o pesmama koje udaraju u noge i srce

Kako je rođena Nišlijka posle 20 godina na svoj prepoznatljiv način obradila čuvenu „Nišku banju“ i tako vratila dug svojim sugrađanima, svedoči nedavno objavljeni konceptualni album „Biljur“ na kome se, uz „Nišku banju“ našlo još osam starih tradicionalnih pesama zaodenutih u novo muzičko ruho.
Sputnik
Najpopularnija etno-muzičarka sa ovih prostora Bilja Krstić otkriva za Sputnjik koje su pesme iz bogate narodne riznice ovoga puta izronile iz starine i ponovo ugledale svetlost dana.
„Nadam se da ćemo sa novim albumom „Biljur“ zaista dobiti još jedno novo svetlo i zaokružiti čitavu ovu našu priču koja traje duže od dvadeset godina. Razume se, mi smo opet na izvoru, a upravo je izvor, čak i bistrik sinonim za reč biljur čije je pravo značenje gorski kristal. A svi znaju koja je to blistavost, jasnovidost. Trudili smo se da takav bude i ovaj album – kaže Bilja Krstić za „Orbitu kulture“.
Poznata etno-umetnica kaže da su se i ona i ansambl „Bistrik“ trudili da neke pesme koje su poznate i koje su doživele mnogo obrada – zasijaju na nov način. Tako su se na „Biljuru“ našle vanvremene pesme „ Kaleš Angjo“, „Mlada Jelka ljubi Janka“, „Bolna ljuba, bolna leži“... Zajedničko im je to što su sve one pesme o ženama, koje su se kroz dugo vreme borile za svoje pravo glasa, pravo na ljubav, pravo na život kakvim su želele da žive.
„To su divne, hrabre, jake žene i njihova poruka je vrlo jasna“, objašnjava Bilja Krstić za Sputnjik. „Svaka pesma ima svoju priču i sliku. Iako su to pretežno tužne pesme, sa tužnim krajem, sve te žene su na kraju ipak ostale heroji. Izdržale su sve pritiske, borile su se za to svoje i na kraju su ipak uradile po svom, boreći se zaista za ono što one žele. Bilo je to veoma važno u ono vreme, a čini mi se da je važno i danas. Moja ideja je bila da ukažemo i na sva ta prelepa starinska imena, Donka, Bonka, Jelka, Anđa… a koja se danas retko čuju“.
Pored poznatih junakinja ovih pesama ima i onih bezimenih čija sudbina nije manje zanimljiva.
„Jedna od tih bezimenih je žena opevana u divnoj pesmi sa Kosova „Bolna ljuba, bolna leži“. Raduje me što vidim da su je i mladi ljudi otkrili i da je pevaju u kulturno-umetničkim društvima. Uprkos tome što je reč o pesmi veoma zahtevnoj i za iskusne izvođače zato što se peva u dahu“, otkriva Bilja i dodaje da mnoge priče govore o ženskom, ali i o nacionalnom identitetu, poput „Kaleš Angje“.
„Sve te stare pesme imaju nove aranžmane, divne okvire koji ih stavljaju u ovo naše današnje vreme. Njima se obriše prašima sa tih starih požutelih slika, dobiju novi sjaj u ovom vremenu. E, to je velika umetnost. Čuveni mađarski etnomuzikolog i kompozitor Bela Bartok kaže da nema težeg zadatka nego staviti pred kompozitora tradicionalnu kompoziciju da je obradi i stilizuje. To mogu samo majstori. Mnogo je važno da kažem to koliko je Miki Stanojević uspeo da svakoj pesmi koju je obradio da nešto potpuno novo, a da istovremeno sačuva u njoj sve ono što je važno i karakteristično za pesmu. Ti aranžmani su kao neki veo koji leluja oko tih starih tonova.“
O tome svedoči i pesma „Kad ja pođoh na Bembašu“ koja je, kako kaže naša etno-muzičarka, krenula kao iz neke muzičke kutije, kao sećanje na jedno vreme, da bi potom muzički vešto prešla u ovo naše, današnje.
„Čini mi se da smo sve dobro ujedinili, nema ničeg što se posebno izdvaja ili da je u drugom stilu. Ovde ima svih elemenata – od umetničke muzike, preko folklora, popa, roka, do džeza. Sve smo to spojili u ovom albumu.“
Za to stapanje bili su potrebni i vrhunski muzičari, nekadašnji i aktuelni članovi „Bistrika“, među njima i kontrabasista koji je za potrebe snimanja došao iz Beča gde živi i radi.
„Neša Vasilić je vrhunski džez muzičar, koji je inače i moj Nišlija. A moje Nišlije mi već godinama govore `Dobro, bre, Biljo, snimaš sve te pesme i odlično pevaš i vlaške i rumunske i bugarske i grčke, ali gde je Niška banja? Nemoj da čekaš nego uradi je, to je naša himna.` I, eto, uradila sam vokalni aranžman, Neša je uradio kontrabas a Miki Stanojević kompletan aranžman.“
Upravo je „Niška banja“ osvojila treću nagradu u kategoriji „Najbolji world music singl, u organizaciji One World Music Radio iz Engleske, radio stanice specijalizovane za world music.
„Meni je to veoma značajno jer je reč o radiju koji se dosta sluša i koji je značajan za sve muzičare, bez obzira na pravce kojima pripadaju. Ono što me posebno raduje je to što je na ovoj predloženoj top listi „Bistrik“ jedini sa Balkana. I drago mi je što je to baš „Niška banja“, jer to je moj teren, moj zavičaj, to je ta vibracija.“
Bilja Krstić ističe da je i dalje zabavlja to što je svetu posebno zanimljiv ritam Balkana, ti naši mešoviti ritmovi koji mnogima nisu baš lako razumljivi.
„Ti naši ritmovi su im zanimljivi i neobični, oni su nešto što ih pomera. Sećam se da su – predstavljajući nas u Brazilu - svojevremeno rekli da muzika Brazila udara u noge, a da muzika Bilje Krstić i `Bistrika` udara – u srce. Mislim da je to najlepši kompliment koji je `Bistrik` ikada dobio.“
(Ceo intervju sa Biljom Krstić pogledajte i video prilogu)
Komentar