Proizvođači i izvoznici nafte okupljeni u OPEK-u plus su ovih dana na sastanku u Beču bili jednoglasni da i po završetku ove godine tokom koje su smaljili proizvodnju za dva miliona barela nafte dnevno, nastave sa takvom politikom i u 2024. godini. Dodatno će proizvodnja biti smanjena za 1,4 miliona barela dnevno, sa 41,8 miliona barela dnevno na 40,4 miliona.
Objašnjeno je da je odluka doneta kako bi bilo postignuto i održano stabilno tržište nafte.
Očekivan dogovor
Uprkos ovogodišnjem smanjenju proizvodnje od dva barela dnevno, cena nafte koja je početkom aprila iznosila 86 dolara po barelu pa za deset dana pala na 80 dolara i nastavila da ide naniže, da bi trenutno bila oko 70 dolara. Na to su uticale slabija privredna aktivnost Kine, kao i strahovi od recesije usled visoke inflacije, ali ne samo to.
Finansijska tržišta vezana za berze pre svega u Severnoj Americi, uticala su na smanjenje cene nafte, gasa, energenata, električne energije, a dodatno i intervencija američkih strateških rezervi nafte, napominje Zdravković za Sputnjik. Amerika je iz sopstvenih rezervi povećala količinu nafte na tržištu da bi držala cenu pod kontrolom,
Zato se ovakav dogovor OPEK-a plus, koji je bio najavljen još početkom maja, i mogao očekivati. Ta mera predostrožnosti, kako ju je ocenila Saudijska Arabija, u startu se nije dopala Amerikancima.
Amerikanci negoduju
To će imati velike posledice na svetsku ekonomiju, ocenila je tada Bela kuća. Ne mislimo da su rezovi preporučljivi u ovom trenutku s obzirom na neizvesnost tržišta – i to smo jasno rekli, rekao je tada portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. Na to se naftaši nisu mnogo obazirali.
OPEK plus će i u 2024. godini zavrnuti slavinu za dodatnih 1,4 miliona barela nafte dnevno
© AP Photo / Nabil al-Jurani
„Došli smo u doba da nezamislivi saradnici, arhineprijatelji, postaju saradnici u OPEK-u, kao što su Iran i Saudijska Arabija. Druga tržišta, druge sile, drugi centri moći su naterali jedinstveno tržište OPEK-a da sarađuje pre svega sa Rusijom zarad stabilizacije proizvodnje i tržišta koje je neophodno u interesu zemalja proizvođača“, kaže Zdravković.
Njihovi budžeti su direktno vezani za prihode od nafte, dodaje on, uveren da će najnovija odluka OPEK-a plus podići cenu crnog zlata.
„Sigurnio neće ići ispod 70 dolara. Sada je cena nafte VTI u Americi oko 70, 4 dolara za barel, a tipa brent u Evropi je 74,8 dolar, ali očekujem da će, naročito u zimskom periodu, kako se približavamo kraju kalendarske godine, cena nafte samo rasti“, ocena je našeg sagovornika.
Osetiće privreda
To će se, kako napominje, odraziti na globalnu privredu, jer će zbog skuplje nafte i proizvodnja poskupeti.
Na pitanje može li se takozvana zelena agenda koja uzima maha, odraziti na cenu nafte, on je skeptičan po tom pitanju.
„Na proizvodnju nafte, odnosno potrošnju nafte teško da može da utiče. To je dokazala analiza komapnije Ristart enerdži još pre 12 godina kada je bilo jasno da će transport preći na elektrifikaciju, ali da će s druge strane petrohemijska industrija povećati potražnju za naftom. Što više plastike, znači da je veća potrošnja nafte“, napominje ovaj energetičar.
Uz to, kako dodaje, za morski i avio-transport nafta će ostati glavni energent.
On na kraju smatra da će saradnja kartela OPEK-a sa Ruskom federacijom u formatu OPEK plus biti neophodna dok god bude intervencija SAD na tržištu energenata.