Šest meseci slikanja za minut filma: Srpski umetnici ključ uspeha u svetskom projektu

Osamnaest srpskih slikara oslikava frejmove za novi animirani film zasnovan na knjizi poljskog nobelovca Vladislava Rejmonta iz 1904. godine.

Nakon velikog uspeha ostvarenja „S ljubavlju, Vinsent“, prvog dugometražnog animiranog filma za koji su frejmovi ručno slikani uljanim bojama na platnu i to u tehnici koju je koristio sam Van Gog, Dorota Kobijela i Hju Velčman upustili su se u novu avanturu.

Slikari oslikavaju scene iz igranog filma za animirani film

Srpski slikari u međunarodnom projektu

Slikari Biserka Petrović i Vladimir Vinkić, koji su bili među 125 slikara iz celog sveta koji su radili na filmu „S ljubavlju, Vinsent“, sada su dobili zadatak da oslikaju prve frejmove kao modele za ostalih stotinak umetnika iz Poljske, Litvanije, Ukrajine i Srbije.

„Dok smo radili 'Vinsenta', Hju nas je pitao da li bismo nastavili sa njima na novom projektu i ja sam pristala. Pošto sam 10 godina živela i radila u Italiji i odmah po povratku u Srbiju, otišla u Poljsku, želela sam u Srbiji da radim veliku produkciju, pa sam pomenula Hjuu da mi ovde imamo baš mnogo slikara. Nakon tri-četiri godine, baš za vreme korone, Hju me je pozvao, predložio da radimo novi film i Vladimir i ja smo pozvali maltene sve koji koriste slikarsku četkicu. Testirali smo ih, izabrali najbolje, naučili ih da rade i evo već tri godine slikaju“, kaže Biserka Petrović za Sputnjik.

Kada završi jednu sliku, fotografiše i prelazi na drugu tako što prethodnu delom obriše ili je doslika ili potpuno obriše.

Oko 200 slikara iz Srbije testirano je za projekat „Seljaci“, odabrano je 25 najboljih, da bi na kraju u samu produkciju ušlo 14 i priključilo se još četvoro.

„Šest meseci smo samo Vlada i ja radili slike. Rediteljka je gledala i sugerisala nam je kako da naslikamo, šta da promenimo. Nekim umetnicima to teško padne. Kada radite svoje delo, vi odlučujete. Ovde imamo rediteljku koja kaže - Aha, ja bih ovde više roze, ovde bih da imam topliju atmosferu. Moja slika je odabrana i zapravo smo Vlada i ja dizajnirali stil koji treba da podseća na stil slikara 19. veka i koji sada sledi stotinak umetnika uključenih u ovaj projekat“.

Šest meseci slikanja – minut filma

Prvo je snimljen igrani film sa pravim glumcima, na osnovu scenarija Dorote Kobijele i Hjua Velčman, iz koga slikari dobijaju scene koje treba da oslikaju.

„Svaki slikar dobije kratak snimak iz filma od par sekundi. Neko dobije i minut ili dva pa se slikanje oduži na šest meseci. Onda sledi sistem piši-briši tako što svaki slikar slika frejmove trudeći se da to bude u skladu sa stilom koji smo oformili na početku. Kada završi jednu sliku, fotografiše i prelazi na drugu tako što prethodnu delom obriše ili je doslika ili potpuno obriše. Fotografije se povezuju u filmić. Rade se dve-tri slike dnevno i svakog dana svaki slikar proizvodi novi filmić, koji se šalje rediteljki. Za 'Vinsenta' smo radili 12 slika za sekundu filma, sada smo počeli sa tri slike za sekundu pa smo prešli na dve za dve sekunde“, pojašnjava Petrović.

Zahtevan i naporan posao

Proces je prilično naporan i zahteva veliku koncentraciju, jer se ista scena slika po više puta uz neznatne izmene.

Uroš Predić i Paja Jovanović kao inspiracija

Martini Koljenšić, koja obožava film „S ljubavlju, Vinsent“, učešće u projektu „Seljaci“ je ostvarenje sna i ne tako zahtevan zadatak s obzirom da joj je stil vrlo blizak.

„Zaista je drugačije i zahtevno, ali opet ne tako daleko od mog ličnog slikarskog stila tako da realizam koji gajim u svojim slikama mi je pomogao u ovom projektu. Film jeste inspirisan slikarstvom poljskih umetnika 19. veka, ali oni nisu toliko drugačiji od našeg Paje Jovanovića ili Uroša Predića. Čak su autori bili oduševljeni Predićevom slikom 'Vesela braća'“, kaže Koljenšić za Sputnjik.

Martini Koljenšić učešće u projektu „Seljaci“ je ostvarenje sna i ne tako zahtevan zadatak s obzirom da joj je stil vrlo blizak.

Uradila je petnaestak scena, uglavnom male figure.

„Dosta sam brza i volim da ulazim u detalje pa sam dobijala scene sa dosta malih figura. Kada radite svoje slike, stvarate svoj svet. Ovde je olakšavajuća okolnost jer imamo predložak i ne moramo sami da kreiramo, ali naravno slikarima kao stvaraocima ponekad upravo to pravi problem - zatvaranje u kutiju“, ističe mlada umetnica

Najteže jem napominje, ponavljanje istih scena.

„Najlakše je uraditi prvu sliku. Dalje pomerate manje ili više, ali zapravo radite istu sliku, što može da dovede do zamora posebno ako je scena duga“, ističe Koljenšić i jedva čeka da vidi kakve će biti njene slike nakon ovog iskustva koje doživljava kao „vrednu slikarsku školu“.

„Seljaci“ je tragična priča o seljanki Jagni

Tragična priča o devojci

„Seljaci“ je tragična priča o seljanki Jagni koja je primorana da se uda za mnogo starijeg, bogatog farmera, uprkos ljubavi prema njegovom sinu. Postaje i predmet zavisti i mržnje seljana i mora da se bori da sačuva svoju nezavisnost.

„Vladislav Rejmont je fenomenalno opisao društvo 19. veka, karaktere ljudi, posebno odnos prema ženi koji se do danas nije mnogo promenio. Devojčice i danas brzo odrastaju. Odjednom postaju žene. Nema detinjstva. Ovo je savremena tema i bitno je što se film fokusira upravo na taj segment obimnog romana poljskog nobelovca“, smatra Biserka Petrović.