„Ovaj projekat je baziran na izgradnji magistralnog gasovoda od granice sa Srbijom trasom od Bijeljine, Brčkog prema Banjaluci i Novom Gradu, sa ograncima prema Prijedoru i Doboju“, rekla je Bosančićeva danas novinarima u Banjaluci na naučno-stručnoj konferenciji „Energetska slika BiH u kontekstu energetske krize u Evropi“.
Ona je napomenula da ovaj projekat obuhvata izgradnju distributivne gasne mreže u gradovima i opštinama duž trase magistralnog gasovoda, kao i izgradnju dve gasne toplane na gas.
Bosančićeva očekuje da će biti realizovana ranija odluka Saveta ministara o pokretanju pregovaračke procedure za gradnju istočne gasne interkonekcije Republike Srpske i BiH sa Srbijom.
„Ovo je značajan iskorak u političkom dogovoru ka realizaciji ovog projekta između BiH i Srbije. Verujemo da će ono što smo planirali u narednom periodu biti realizovano“, istakla je Bosančićeva, prenosi RTRS.
Ona je podsetila da Srpska ima usvojenu Strategiju razvoja energetike do 2035. godine u kojem je integrisan ovaj gasni projekat, izmenu i dopunu Prostornog plana Republike Srpske do 2025. godine, kao i svu potrebnu zakonsku legislativu.
Profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja smatra da se poslednji događaji koji su uzrokovani rusko-ukrajinskim sukobom odražavaju na energetsku krizu u svetu i BiH, zbog čega se mora raditi na razvoju obnovljivih izvora energije.
„BiH ima problema u svim segmentima energetskih politika, od izvora energije, transportnih puteva i njen koeficijent iskorišćenosti energije je možda i više od dva puta niži od evropskog proseka“,istakao je Šolaja.
Komentarišući činjenicu da je FBiH do sada opstruisala mogućnost postizanja dogovora o istočnoj gasnoj interkonekciji BiH sa Srbijom, Šolaja kaže da FBiH koristi ruski gas, ali da politički razlozi dominiraju i uslovljavaju odustajanje od politika koji su na principima EU – diverzifikacija i sigurnost u snabdevanju.
Šolaja kaže da je na Savetu ministara postignut principijelni dogovor o istočnoj gasnoj interkonekciji i da bi to trebalo da znači da će se ići u realizaciju tog projekta.
„U BiH ništa nije sigurno dok ne vidimo da se to dogodilo“,smatra Šolaja.
Načelnik beogradskog Centra za evroazijske studije na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković smatra da je budućnost ekonomije u Evropi vrlo upitna, imajući u vidu činjenicu da će visoke cene energenata ostati aktuelne još najmanje pola decenije.
Proroković je rekao da Srbija ima ambicije da bude regionalni distributer ruskog gasa i da se u tom smislu poveže sa regionom.
U radu naučno-stručne konferencije učestvuju predstavnici Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske, stručnjaci iz gasnog sektora, predstavnik Komisije za koncesije Republike Srpske, analitičari, profesori na fakultetima, te predstavnici Udruženja „Centar za lobiranje“.