U proteklih nekoliko godina, kada su se pred političkim prvacima Republike Srpske pojavljivala pitanja od opštenacionalnog značaja, kao i pitanja koja su mogla da budu okarakterisana kao pitanja od zajedničkog značaja za Republiku Srpsku i Srbiju, gledišta vlasti i opozicije bila su različita – po pitanju Rezolucije o zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji to nije bio slučaj – Rezolucija je usvojena jednoglasno, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, dr Miloš Šolaja.
Snažna poruka iz Srpske
Na taj način je pokazano da postoji zajednički i opšti interes i poslata je snažna poruka međunarodnoj zajednici o jedinstvu Srba sa obe strane Drine, dodaje on.
„U tom smislu, ovo je korak ka stabilnosti i, uopšte, korak ka definisanju politika i za druga pitanja. S druge strane, ova Rezolucija u političkom smislu pokazuje stav Republike Srpske i činjenicu da BiH zbog njenog stava neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu ni u kakvoj varijanti, što je poruka i za druge zemlje, koje, ili neće da ga priznaju ili će se odricati od priznanja. Ipak, činjenica je da kada neko iz regiona ne priznaje, onda je to poruka i za one koji su udaljeniji“, navodi Šolaja.
On podseća da je Narodna skupština Republike Srpske u nekoliko navrata donosila rezolucije o stanju na KiM. Najnovija rezolucija je, prema njegovim rečima, kruna tog procesa.
Prema Šolajinim rečima, glavne tačke rezolucije su one koje se odnose na srpski nacionalni identitet, kao i one u kojima politički akteri Republike Srpske ističu solidarnost sa Srbijom u smislu očuvanja državnosti i nacionalnih interesa Srbije.
Rezolucija je pokazatelj političke volje društva u RS
Da je jedinstvenim stavom političkih aktera Republika Srpska poslala snažnu poruku o jedinstvu, slaže se i banjalučki politikolog Vojislav Savić. Ali, on ukazuje i na drugi aspekt – da je usvojivši ovu rezoluciju Republika Srpska pokazala šta su Kosovo i Metohija za srpski narod.
„Ona je bitna kao pokazatelj političke volje jednog društva. Ako bismo ulazili u njene pojedinosti, mislim da ćemo je pretvoriti i nešto manje nego što predstavlja kao celina. Ona je bitna kao temeljno opredeljenje i kao takva treba da se da na uvid javnosti“, smatra Savić.
Ni Šolaja, ni Savić ne veruju da će političko Sarajevo ili Zapad moći da vrše neku vrstu odmazde protiv Republike Srpske zbog njenog stava po pitanju Kosova i Metohije. Prema Šolajinim rečima, u Rezoluciji nema ničega što je bilo nepoznato ranije – sve je bilo očekivano, tako da jednoglasno usvajanje Rezolucije i ne treba da izgleda čudno.
„Republika Srpska kao državnopravni entitet koji je svoju državnost uneo u postdejtonsku BiH ima sasvim logično pravo da definiše svoje interese i da ih na ovakav način izražava“, ističe on.
Prema Savićevim rečima, Rezolucija je čin političke volje, a ne zakon.
„Mislim da to nije baš toliko na radaru Zapada, dok Sarajevo nema mehanizama da se sveti. Šta bi mogli da urade? Da usvoje rezoluciju u kojoj će reći sve suprotno? Šta bi to donelo novo što već ne znamo“, pita se on.
Podsećamo, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Rezoluciju o zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji i o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije, kojom se osuđuje konstantno kršenje ljudskih prava Srba na Kosmetu.
U Rezoluciji se podržavaju napori Srbije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, koji je zagarantovan međunarodnim pravom i Rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN 1244.
U zaključcima se navodi da će oni biti upućeni Generalnoj skupštini i Savjetu bezbednosti UN, Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Evropskom parlamentu, parlamentima bivših država SFRJ i predstavnicima Republike Srpske u institucijama BiH.