Ovako je bilo: Želimo li stvarno Majdan u Beogradu

Na Majdanu se „branila demokratija i evropska ideja u Ukrajini“, te da se isto „brani“ i protestima u Beogradu.

Gledala sam taj zlosrećni Majdan izbliza i moram da kažem svima koji su makar na trenutak poverovali Oleniku – na Majdanu se nešto jeste branilo, ali to ni u kom slučaju nije bila demokratija. Osim ako se demokratijom ne naziva ubijanje demonstranata snajperskim puškama, kako bi se oni drugi isprovocirali da nasrnu na policiju, da pale automobilske gume i ruše sve pred sobom. I ubijanje policajaca, naravno.

Verujem da su mnogi Kijevljani izašli na ulicu da se bore za „evropsku ideju“, ali je tu ideju uništila Viktorija Nuland deleći pecivo iz plastične kese na ulici i rečenicom „J…š Evropu“.

Tih nekoliko kolačića i jedna psovka prebrisali su i potpise ministara inostranih poslova Nemačke, Poljske i Francuske na dokumentu koji su potpisali sa tadašnjim predsednikom Ukrajine Viktorom Janukovičem, liderima opozicije Jacenjukom i Tjagnibokom. Dokumentom je bilo predviđeno da se odmah vrati Ustav iz 2004. dakle – parlamentarni sistem, da se formira „vlada nacionalnog poverenja“ i organizuju prevremeni izbori do kraja 2014. godine. Dogovoreno je bilo da se prekine nasilje, da se snage reda povuku, a da opozicija preda oružje.

Razgovoru je prisustvovao i Vladimir Lukin, opunomoćeni predstavnik Vladimira Putina, ali on nije potpisivao dokument, zato što Putin nije verovao da će dogovoreno biti i ispunjeno.

Ispostavilo se da je bio u pravu. Bilo je veoma hladno, na glavnom gradskom trgu, po kome će kasnije biti nazvan i protest, sve je bilo savršeno organizovano.

Nekoliko narandžastih šatora u kojima su ljudi, kad se propisno smrznu, mogli da se ogreju, popiju vruć čaj ili pojedu boršč, dobiju kompletnu suvu odeću – od donjeg veša do toplih jakni, sve u narandžastoj boji, pa još i dnevnicu (uzimali su je bez zazora pred tv kamerama). I uprkos tome, na temperaturi ispod minus 10, bilo je teško zadržavati ljude na ulici, pa je, uz vrele političke govore, proradio i snajper. Za nekoliko dana ubijeno je više od 50 ljudi, među kojima i nekoliko policajaca. Odmah je za to optužen Janukovič i, naravno Rusi koji „stoje iza njega“.

Istraga će kasnije pokazati da su meci dolazili iz pravca na kome se nalazila opozicija, a da je Janukovič poslušao Putinov savet da ne upotrebi silu.

U svakom slučaj, cilj je postignut, razjareni narod dao se u lov na predsednika države, na divljačko pljačkanje njegove kuće, uništavanje nameštaja… nastao je opšti haos. Janukovič je, samo zahvaljujući pomoći Rusije, izneo živu glavu iz Ukrajine. Moskva mu je dala i politički azil.

Na novim izborima pobedio je Petar Porošenko. U zemlji se, kažu, ništa nije promenilo. Otišla jedna korumpirana vlast, došla druga.

Ali ipak jeste.

Dogodila se Odesa, u jednoj zgradi spaljeno je stotinak živih Rusa, a oni koji su pokušali da se spasu iskačući kroz prozore, dočekivali su ukrajinski fašisti na noževe. Više od 50 ljudi je sahranjeno, još toliko - nestalo u pepelu, bez traga.

Ruskom narodu oduzeta su sva prava, uključujući i pravo na jezik. Donbas, koji je naseljen uglavnom Rusima, se pobunio, proglasio je samostalnost. Počeo je rat koji će, u raznim oblicima, trajati punih 9 godina. Teritorija Donbasa načičkana je grobovima odraslih, ali i dece nastradale u granatiranju. „Aleja anđela“ u kojoj leže ubijena deca, strašno je svedočanstvo te duge decenije.

Ukrajina je ostala bez dela ruske teritorije koja joj je nekad poklonjena. Krim se vratio kući.

Stanovnici Donbasa su održali referendum koji je pokazao da žele da se priključe Rusiji, ali ih Moskva nije prihvatila. Insistirala da se sve reši sporazumom. Da Donbas ostane u Ukrajini i dobije određenu samostalnost. U tom ključu su i Minski sporazumi 1 i 2 koje su potpisali ukrajinska vlast i predstavnici Donbasa. Garanti tih sporazuma, Fransoa Oland i Angela Merkel nedavno su izjavili da je to urađeno kako bi se Ukrajini dalo dovoljno vremena da se spremi za rat s Rusijom. I sad imaju rat. Iz dana u dan ginu hiljade i hiljade Ukrajinaca.

To su, u glavnim crtama rezultati Majdana. Da li baš to želi Olenik? Nadamo se da se, ipak, slučajno našao na Majdanu, i slučajno poslao poruku koja je nimalo slučajno – jeziva.