Svu tu sumnju zatim je zvanično potvrdila Hana Maljar, zamenica ukrajinskog ministra odbrane. Ofanziva je započela, i to u nekoliko pravaca, prenela je njene reči, takođe u ponedeljak, TV mreža Si-En-En.
Američko tutorstvo
Američki obaveštajci su, objasnio je „Njujork tajms“, do svog zaključka da je „kontraofanziva Kijeva verovatno započela“, pored ostalog, došli i zahvaljujući snimcima iz vojnih satelita koji „imaju infracrvene mogućnosti da prate artiljerijsku vatru i lansiranje projektila. Analitičari američke vojske rekli su da smatraju da ukrajinske jedinice pokušavaju sa inicijalnim prodorima kako bi otkrili pozicije i čvrstinu ruskih trupa – tradicionalna taktika“, dodaje list, „koju su ukrajinske snage uvežbavale pod tutorstvom Amerikanaca“.
Zamenica ministra Maljar istim povodom dodala je: „Srećni smo zbog svakog metra. Današnji dan (ponedeljak) bio je uspešan za naše snage.“
Ali onda je nastupio nekarakterističan muk. Nije pokazan čak ni taj jedan, bilo koji metar uspeha zbog koga su rekli da su srećni.
Brojke Sergeja Šojgua
A u utorak je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u javnost izašao sa stravičnim brojkama koje mogu da pruže objašnjenje za to mučno ćutanje druge strane.
Tokom tri dana ukrajinske ofanzive – na pet pravaca u nedelju, sedam u ponedeljak, u utorak valjda sve to isto ali unazad – oružane snage režima u Kijevu pretrpele su gubitke kakvi teško mogu da se smatraju održivim: 3.715 vojnika, 52 tenka, 207 oklopnih borbenih vozila, 5 aviona i 2 helikoptera.
S ruske strane, kako je navedeno, 71 poginuli i 210 ranjenih vojnika, izgubljeno i 15 tenkova.
Spomenuta cifra od 52 uništena ukrajinska tenka i 207 oklopnih vozila, inače, utoliko je dramatičnija ako se u obzir uzme podatak iz londonskog „Tajmsa“ da je ukrajinska vojska od svojih NATO sponzora dobila 230 tenkova i 1.550 oklopnih vozila. Što bi značilo da je u samo tri dana ostala bez, gotovo, četvrtine tenkova i sedmine onog broja borbenih vozila koji su joj u poslednjem periodu stavljeni na raspolaganje za rat protiv Rusa.
Nema drugog izbora
Ne postoji, naravno, način da se sve navedene brojke objektivno provere tako da se sve suprotstavljene strane oko njih saglase, ali, ostaje činjenica da sve te suprotstavljene strane moraju da se saglase da, posle de fakto proglašenog početka napada, nije pokazan baš nijedan objektivni dokaz njegovog uspeha. Što jedino može da znači da se dogodio neuspeh, i samo je pitanje cene koja je za to plaćena, a ona ne može da bude mala.
U spomenutom tekstu s kraja aprila, uzgred budi rečeno, „Tajms“ je britanski cinično objasnio da, uprkos tome što joj je isporučeno 98 odsto obećane opreme za napad, „Ukrajina nije spremna za svoju veliku ofanzivu, ali nema drugog izbora. Kijev mora da nastupi bez obzira na to što već sada“ – a u toku su bile završne borbe za Bahmut – „municiju troši toliko brzo da Zapad to ne može da isprati… U ovom trenutku, na primer, Ukrajinci za mesec dana upotrebe više granata od 155 milimetara nego što Amerika proizvede za čitavu godinu… A ipak, Kijev nema stvarnog izbora već mora da pokrene veliku prolećnu ili letnju ofanzivu. Njegovi lideri nemaju drugu alternativu… Kako bi zadržali podršku koju dobijaju, oni moraju da iskažu ono što vašingtonski insajderi prilično neukusno nazivaju ’profitom od investicije’“.
Ko je srušio branu
Ispostaviće se, kakva investicija takav i profit, a nemački „Fokus“ sad najednom otkriva da „Ukrajina i nije sposobna za klasičnu kontraofanzivu velikih razmera“. S druge strane, da se održi koliko-toliko optimizma neophodnog za bilo koju propagandnu operaciju, magazin „Ekonomist“ napomenuće i da se „krem ukrajinskih snaga još nije pojavio na bojnom polju“.
Do tada, kako konstatuje američka agencija „Blumberg“, „brana uništena u sred noći zasenila je ukrajinsku kontraofanzivu“. Od koje ionako do te noći između ponedeljka i utorka, kad je uništena hidroelektrana Kahovka, već nije preostalo mnogo toga.
Ko je uništio hidroelektranu i izazvao poplave ogromnih razmera u čitavom donjem toku Dnjepra? Naravno – Rusi, ustvrdili su uglas zapadni mediji i političari poput predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i odlazećeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.
Onda je neko ukazao da je u „Vašington postu“ krajem prošle godine lično ukrajinski komandant te operacije, general-major Andrej Kovalčuk, otvoreno govorio o planovima da se uništi hidroelektrana, čak i da je izvršio „probni raketni udar na branu“. Da bi zatim, u utorak uveče, portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao i da Sjedinjene Države „još nisu pouzdano utvrdile“ šta se tačno dogodilo, što je ravno priznanju da se nije dogodilo ništa što bi bilo krivica Rusa. A to krivicu svaljuje na Ukrajince. Interesantno, istog dana „Vašington post“ je objavio da CIA zna da su Ukrajinci odgovorni i za sabotažu gasovoda Severni tok.
Zašto je uništena hidroelektrana Kahovka? Kakva će biti sudbina ukrajinske kontraofanzive? I koliko treba da se zabrinemo zbog informacija da je Ukrajina istovremeno pripremala napad prljavom nuklearnom bombom na Rusiju?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Božidar Forca, nekadašnji načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije, i profesor međunarodnih odnosa i geopolitike Srđan Perišić.