Bitef od 3. do 10. oktobra: Snago, ne pristaj da budeš nečija /foto/

Sa devet predstava u glavnom programu, ovogodišnji Bitef predstaviće publici, kako je najavio selektorski tim, hrabre i odvažne produkcije iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Novi umetnički direktor Bitefa, reditelj Nikita Milivojević je otkrio je da je ovogodišnji slogan festivala pozajmljeni stih iz zbirke pesama „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“ srpske pesnikinje Radmile Petrović.

On je naglasio da Bitef za njega predstavlja kontinuitet, te su odlučili da sačuvaju ideju prethodnog umetničkog direktora Ivana Medenice da festival počne danom prologa.

Prolog festivala će 3. oktobra biti predstava „Božanstvena komedija“ u režiji Franka Kastrofa i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koju je selektovao Ivan Medenica.

Pored ove predstave koja se izvodi van konkurencije, u glavnom programu biće prikazano još osam predstava.

Festival će 4. oktobra svečano otvoriti nemačka predstava „Deca sunca“ Maksima Gorkog, u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik i produkciji Šaušpilhausa Bohum (Nemačka).

„Smeštena u hiper-realističnu scenografiju, ova režija Mateje Koležnik donosi uzbudljivo i psihološki iznijansirano čitanje Dece sunca“, navela je dramaturg i koselektor festivala Tijana Grumić.

Budući da je jedna od misija festivala promovisanje novih i mladih imena i autorskih poetika, Grumić je skrenula pažnju na predstavu „Zbogom, Lindita“ Nacionalnog teatra Grčke, u režiji grčkog reditelja albanskog porekla Marija Banušija, kome je ovo tek druga profesionalna režija:

“Baveći se zagrobnim običajima balkanskih zemalja, Mario Banuši na jedinstven način priča priču o nošenju sa gubitkom voljene osobe“.

Iz domaće produkcije u takmičarskoj selekciji biće izvedena i predstava „Kao i sve slobodne d‌jevojke“ autorke Tanje Šljivar i rediteljke Selme Spahić u produkciji pozorišta Atelje 212.

„Stavljajući u fokus pitanje generacijskog jaza i nebrige starijih generacija prema mlađima, a istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, ova predstava se tematski sjajno uklapa u ovogodišnju selekciju“, objasnila je Grumić.

Publika će imati priliku da vidi i mađarsku akapela operetu „Raspevana mladost“ koja govori, prema rečima selektora, o poslednjih 70 godina turbulentne mađarske istorije i tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih.

Producent i koselektor festivala Ksenija Đurović najavila je drugu „muzičku“ predstavu ovogodišnjeg Bitefa - litvansku operu “Sunce i more“ autorki Rugile Barzdžiukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite koja se odvija u ambijentu plaže i govori o ekološkoj propasti sveta.

„Ovaj rad je predstavljao Litvaniju na 58. Venecijanskom bijenalu i odneo pobedničku nagradu, odnosno Zlatnog lava, te je i mesto izvedbe – Umetnički paviljon 'Cvijeta Zuzorić', galerijski prostor Udruženja likovnih umetnosti Srbije – u vezi sa multidisciplinarnošću ovog izvanrednog rada“, rekla je Đurović.

Treća domaća predstava na ovogodišnjem Bitefu biće „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“, rad koreografa Igora Koruge u saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene - Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.

„U produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, predstava je jedan od rezultata Koruginog višegodišnjeg bavljenja istorijom razvoja plesne scene u zemlji, te promišljanja uslova rada i života onih koji su u izgradnji scene direktno učestvovali, a njihov rad niko ne čuva osim njih samih“, rekla je Đurović.

Anja Suša, nekadašnja selektorka festivala, vraća se na Bitef, ovog puta u svojstvu rediteljke švedske predstave „#Jeanne“, po tekstu Ivane Sajko, jedne od najznačajnijih hrvatskih spisateljica.

„Poput savremene priče o Jovanki Orleanki, i Žan pokušava da povede borbu slabijih protiv moćnih, smeštenu u borbu protiv društvenih nejednakosti, klimatske katastrofe i nepravde“, navela je Đurović.

Na zatvaranju Bitefa publika će imati priliku da pogleda predstavu „Wakatt“ Serža Emea Kulibalija, autora i koreografa poreklom iz Burkine Faso koji od 2002. godine živi u Belgiji.

„Kulibalijeva polazna tačka bio je strah od drugog, od drugosti. Inspirisan (ili ubijen u pojam) društveno-političkim okolnostima, ples koji nam kompanija Faso Dans nudi dolazi iz pokreta motivisanih strahom, paničnim osećanjima koja se ispoljavaju kao agresija i nasilje“, istakla je Đurović.