Naučnici sa Univerziteta Stanford razvili su novu samozarastajuću sintetičku kožu, koja bi mogla imati implikacije na razvoj naprednih robota. Koža, izrađena od silikona i polipropilen glikola, pokazuje svojstva istezanja slična ljudskoj koži i može se samoporavnati koristeći svoja magnetna svojstava.
Kada se zagreju, oba polimera se omekšavaju i teku, vraćajuće se u kruti oblik dok se hlade. Proces samoporavnavanja i zarastanja događa se unutar otprilike 24 sata, nakon što se koža zagreje na oko 70 stepeni Celzijusa.
Američki naučnici veruju da bi njihovo otkriće moglo da dovede do stvaranja mekih robota koji mogu da promene oblik i da osete sopstvene deformacije na zahtev, a Dejli mejl piše da bi to kao rezultat moglo da transformiše ratovanje.
Sposobnost kože da se automatski preinači tokom zarastanja, značajan je korak prema repliciranju složenosti ljudske kože, koja se sastoji od višestrukih slojeva koji se pravilno ponovno sastavljaju tokom procesa zarastanja. Naučnici su koristili tehniku nanošenja slojeva sličnu onoj kod ljudske kože kako bi razvili svoj inovativni materijal. Svaki se sloj može projektovati tako da oseti termičke, mehaničke ili električne promene. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Sajens.
Zanimljivo poređenje
Tim sa Stanforda uporedio je njihovu sintetičku kožu s futurističkom e-kožom, koju je nosio lik kiborga Arnolda Švarcenegera u popularnoj holivudskoj franšizi „Terminator“.
Struktura kože, sastavljena od dugih molekularnih lanaca povezanih dinamičkim vodoničnim vezama, omogućuje ponovno istezanje bez kidanja, slično lateksu. Razlog zbog kojeg je tim sa Stanforda koristio silikon i polipropilen glikol, je zbog njihovih mehaničkih svojstava, karakteristika sličnih gumi i biokompatibilnosti. Dodatak magnetnih materijala omogućuje koži da se sama sastavi iz zasebnih delova.
Naučnici predviđaju da bi ova samoizlečiva koža mogla da se koristi u uređajima koji se mogu oporaviti od ekstremnih oštećenja. Na primer, zamislite uređaj koji bi se mogao autonomno rekonstruisati kada bi se rastrgao na komade.
Budući planovi uključuju stvaranje što tanjih slojeva kože i uključivanje raznih funkcija. Trenutni prototip fokusiran je na senzor pritiska, ali bi se mogli integrisati dodatni slojevi za senzor temperature ili naprezanja.
Naučnici sa Stanforda takođe predviđaju aplikacije i izvan robotike, kao što su neinvazivni medicinski tretmani. Zamišljaju robote koji se mogu progutati u komadima i zatim se sami sastaviti unutar tela. Dodatno, tehnologija bi se mogla koristiti za stvaranje multisenzornih, samoisceljujućih elektroničnih maski koje pružaju osećaj dodira.