Naučnici su otkrili da ženke krokodila mogu polagati jaja bez parenja, koristeći reproduktivnu strategiju poznatu kao partenogeneza ili „devičansko rođenje“. Otkriće sugeriše da ova neobična reproduktivna sposobnost može imati svoje korene još u doba dinosaurusa.
Jedna ženka američkog krokodila u zatočeništvu je 2018. položila jaja, uključujući i jedno sa vidljivim fetusom, bez ikakvog doprinosa muškog partnera. Genetske analize koje je sproveo tim američkih naučnika potvrdile su pojavu partenogeneze kod krokodila.
Otkriće nudi zadivljujući uvid u moguće reproduktivne sposobnosti izumrlih arhosaurusa rođaka krokodila i ptica, posebno pripadnika Pterosauria i Dinosauria, pišu autori studije, predvođeni Vorenom Butom, evolucionim biologom sa tehnološkog univerziteta u Virdžiniji. Ova studija objavljena je u časopisu Bajolodži leters, prenosi Sajens alert.
Šta je partenogeneza?
Partenogeneza je oblik aseksualne reprodukcije, gde ženke mogu proizvesti potomstvo bez parenja. Ženke gmizavaca, kao što su krokodili, mogu spojiti dve sopstvene ćelije da bi stvorili održiv embrion, bez potrebe za spermom.
Dok se nekada smatralo da je partenogeneza retka, primećena je kod preko 80 vrsta kičmenjaka, uključujući guštere, zmije, ajkule i raže. Ova reproduktivna strategija je pronađena i kod životinja u zatočeništvu i, u skorije vreme, kod nekih divljih životinja.
Genetska analiza otkrivenog fetusa američkog krokodila pokazala je skoro identičan genotip kao i njegova majka, što ukazuje da je terminalna fuzijska automiksija uključena u reproduktivni mehanizam krokodila. Ovaj mehanizam je takođe primećen kod ptica, zmija i guštera.
Iako partenogeneza omogućava ženkama da se razmnožavaju nezavisno kada su parovi retki, ona ne obezbeđuje genetsku raznolikost kao potomci proizvedeni seksualnom reprodukcijom. Iako se jaja u ovom slučaju nisu izlegla, važno je napomenuti da partenogenetska jaja kod drugih vrsta mogu imati različite stope izleganja, ali samo do 3 procenta.