Te sankcije, navodi se, biće u dve faze, a neke od njih podrazumevaće vraćanje severa KiM pod kontrolu Kfora, blokiranje sredstava iz SAD i EU, pasivnost međunarodne zajednice prema kampanji Srbije za povlačenje priznanja, blokiranje integracionih procesa i eventualno isključenje Prištine iz bilo koje međunarodne organizacije čiji je član.
„Niko nije očekivao da će upravo Vlada Kosova svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podsticati krize i sukobe“, navodi izvor albanskog portala, prenosi Tanjug.
Kako je rekao, ono što je već postalo jasno jeste da Zapad gubi strpljenje zbog čega se traži jasan odgovor prištinske vlade.
„Je li ili nije partner transatlantske zajednice? Biti partner i potrošač nacionalne bezbednosti koju transatlantska zajednica nudi i održava u životu, znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza“, naveo je izvor.
Sankcije su podeljene u dve faze sa osam tačaka, od kojih bi prva faza bila zamrzavanje sredstava iz EU, pre svega iz raznih fondova.
„Isto će se desiti i sa procesom vizne liberalizacije, za koji se očekivalo da će biti uklonjen do kraja ove godine. Kosovo je stavljeno na dnevni red za članstvo u Savetu Evrope, ali će u prvoj fazi sankcija i taj proces biti prekinut, a ova faza uključuje zamrzavanje američkih sredstava i zamrzavanje programa za Kosovske bezbednosne snage“, naveo je izvor.
Druga faza sankcija, navodi izvor, biće šira i usmerena na politički i bezbednosni nivo, a u njoj će međunarodna zajednica pokazati „pasivan odnos prema srpskoj kampanji za povlačenje priznanja“.
„To će dovesti i do isključenja Kosova iz određenih međunarodnih organizacija. Kao što je poznato, Kosovo je trenutno član oko 150 ovakvih organizacija, različitih nivoa i oblasti“, rekao je izvor.
Ipak, navodi se, jedna od najstrožih faza sankcija biće „reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva“, pre svega na severu, gde će na osnovu Rezolucije 1244 biti aktiviran poslednji dolazni kontingent od oko 1.000 novih vojnika u okviru Kfora i koji će preuzeti potpunu kontrolu nad severom, vraćajući situaciju u vreme pre 2004. godine, kada Priština ništa nije kontrolisala u tom delu teritorije.
Takođe, Kurti i ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija Dželjalj Svečlja mogli bi da budu proglašeni nepoželjnim, uz opravdanje da predstavljaju opasnost po bezbednost i mir.
Transatlantska zajednica, ističe izvor portala, nezadovoljna je ostatkom političkog spektra na KiM i njihovim nejasnim stavovima.
„Čak ni opozicija ne razume dubinu ozbiljnosti situacije i stvarnu opasnost za Kosovo“, kaže izvor i dodaje da se od opozicije očekuje da izađe i jasno se izjasni, „da li je ili nije za ispunjavanje obaveza Kosova u dijalogu“.
Utisak zapadne zajednice je da je opozicija već pripremila saopštenja za javnost u kojima optužuje vladu da je prihvatila ZSO, navodi izvor i dodaje da je takvo ponašanje opasno.
„Ako Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje svoju budućnost“, naveo je izvor.