NAUKA I TEHNOLOGIJA

Izgleda da gljive „razgovaraju“ nakon kiše, i to na neobičan način

Šuma obično tokom kiše utihne, da bi sa prestankom nevremena počela da odjekuje različitim zvukovima. Ptice zapevaju, insekti počnu da cvrkuću, žabe krekeću. Ali, ljudi neke razgovore ne mogu da čuju, niti se uvek radi samo o komunikaciji životinja.
Sputnik
Naime, japanski naučnici su u novom istraživanju pronašli intrigantne naznake da neke gljive nakon kiše komuniciraju pomoću podzemnih električnih signala. Istraživali su takozvane dvobojne gljivice (Laccaria bicolor): male smeđkaste gljive koje rastu u mešovitoj šumi naučnog centra Kavatabi Fild UniverzitetaTohoku u Japanu.
Laccaria bicolor je ektomikorizna gljiva koja je u simbiozi s nekim biljkama, poput hrastova i borova. Kakav dogovor obično pada između njih? Gljive drveću omogućuju veće snabdevanje vodom i hranjivim materijama, a zauzvrat uzimaju ugljene hidrate. Neke ranije studije su pokazale da se stabla pomoću L. bicolor mogu indirektno hraniti životinjama. Izgleda da dvojac namami insekte, ubije ih toksinom, a zatim gljive s drvećem podele životinjske ostatke.

Podzemna mreža putem koje komunicira čitava šuma?

Dok neke mikorizne gljive prodiru kroz ćelijske zidove svojih biljaka domaćina, ektomikorizne gljive poput L. bicolora umesto toga grade podzemne „omotače“ oko spoljašnjeg dela korena stabla. Ti omotači se sastoje od hifa, niti sličnih korenu koje podstiču rast gljiva.
Kada se hife mikoriznih gljiva povežu pod zemljom, stvaraju međusobno povezane sisteme poznate kao mikorizne mreže. Mnogi stručnjaci smatraju da putem hemijskih signala koji prodiru niz korenje drveća i mikoriznih gljiva mogu komunicirati čitave šume, dok drugi navode da su neki popularni prikazi ovog fenomena preuveličani.
Ranije studije su pokazale da gljive proizvode varijacije u električnim potencijalima kao odgovor na promene u svojoj okolini, s naznakama da bi ti signali mogli da predstavljaju neki oblik komunikacije, piše Sajens Alert.
Primera radi, naučnici su 2022. kod nekih gljiva pronašli obrasce električne aktivnosti koji bi se mogli uporediti sa strukturom ljudskog govora. U istraživanju su identifikovali do 50 različitih „reči“ ili skupina skokova električne aktivnosti koje stvaraju mreže gljiva.

Stavili elektrode na gljive

Mada su skokovi električnog potencijala i ranije viđani kod gljiva, većina studija je bila usredsređena na ograničene vrste gljiva uzgojenih na veštačkim medijima ili prikupljenih s polja u laboratorijskim uslovima. Naučnici su u novom istraživanju pričvrstili elektrode na skupinu od šest L. bicolor gljiva koje su rasle na rubu šumske staze.
Pratili su električni potencijal gljiva, meren u milivoltima, oko dva dana krajem septembra i početkom oktobra2021. Gljive su prvobitno prebivale u sunčanom i suvom okruženju, sve dok se 1. oktobra nije pojavio tajfun i doneo 32 milimetra kiše. Sat do dva nakon padavina gljive su počele da pokazuju nove znakove aktivnosti.
„U početku su gljive imale manji električni potencijal. Međutim, potencijal je počeo da fluktuira nakon kiše, ponekad prelazeći 100 milivolti“, rekao je mikrobni ekolog Ju Fukasava sa Univerziteta Tohoku. Ova fluktuacija je u korelaciji sa promenama u padavinama i temperaturi, prema Fukusavi i njegovim kolegama. Prenos signala bio je posebno jak između gljiva koje su smeštene bliže jedna drugoj.
Istraživanje naziva Electrical potentials in the ectomycorrhizal fungus Laccaria bicolor after a rainfall event objavljeno je u časopisu Fungal Ekolodži.
Komentar