Sve na jednom mestu o Kahovskoj elektrani i rizicima koji prete u narednim danima /video, foto/

Hidroelektranu „Kahovka“ u ruskoj oblasti Herson granatirale su ukrajinske snage 6. juna, a njen gornji deo je uništen, izjavio je gradonačelnik grada Novaja Kahovka Vladimir Leontjev.

Lokalne vlasti su pripremile autobuse za slučaj da treba spasavati ljude od mogućih poplava pošto se voda nekontrolisano izliva kroz porušene objekte.

Prema rečima gradonačelnika Nove Kahovke, delimičnim uništenjem hidroelektrane moglo bi da bude pogođeno najmanje 300 domova.

Sputnjik je detaljnije razmatrio situaciju u vezi sa HE „Kahovka“, njen značaj za region kao i napade koje su izvele ukrajinske snage.

HE „Kahovka“ se nalazi na reci Dnjepar, pet kilometara od grada Novaja Kahovka u ruskoj oblasti Herson. Ovo je šesta i najniže locirana hidroelektrana na ogromnom plovnom putu. Novaja Kahovka, lučki grad koji se nalazi na južnoj obali akumulacionog jezera, došao je pod kontrolu ruskih snaga u martu 2022. u okviru specijalne vojne operacije u Ukrajini. Hersonska oblast je na referendumu u septembru izglasala da postane deo Rusije. Referendumi o pristupanju održani su i u Zaporoškoj oblasti, kao i u Narodnim republikama Donjeck i Lugansk tako da su sva četiri regiona zvanično prihvaćena pod rusku jurisdikciju u oktobru 2022.

Izgradnja HE „Kahovka“ počela je u septembru 1950. Nakon što je poslednji generator pušten u rad u oktobru 1956. godine, kompleks „Kahovka“ je podigao nivo vode u reci Dnjepar na 16 metara, formirajući rezervoar Kahovka, zapremine 18,19 km³.

Hidroelektrični kompleks Kahovka uključuje:

Brana „Kahovka“, podignuta 1956. godine kao deo HE „Kahovka“, visine 30 metara. Dužina brane je skoro 4 km, a visina 16,5 m. Upravlja se sa 28 hidrauličnih brava dimenzija 12 puta 9 metara. Voda iz rezervoara Kahovka hladi Zaporošku nuklearnu elektranu od 5,7 GW. Štaviše, njegove vode napajaju sušne regione Hersonske oblasti i Krimskog poluostrva preko Severnokrimskog kanala.

Brana je, pored proizvodnje hidroelektrične energije i navodnjavanja, takođe olakšala plovidbu, a duboka voda je omogućavala transport uz i niz reku. Sama brana ima put i prugu preko nje.

Zbog ukrajinskog granatiranja postoji niz rizika povezanih sa oštećenjem HE „Kahovka“.

Prvo, pucanjem brane mogla bi da se otpusti ogromna količina vode niz reku Dnjepar, plaveći naselja nizvodno i ugrožavajući ljudske živote. Posle napada izvedenog 6. juna, 14 naselja i 22.000 stanovnika su u opasnosti od poplava, istakao je gradonačelnik Nove Kahovke Vladimir Leontjev.

Ruski stručnjaci tvrde da je teško uništiti branu kao što je „Kahovka“, ali, ako bi se to dogodilo, mogao bi da nastane destruktivni talas, brzine od 50 km/h, koji bi stigao do grada Hersona.

Prema navodima stručnjaka koje mediji citiraju, ako voda teče duž donjeg dela Dnjepra, nivo bi se povisio za 1-1,5 m, što bi oštetilo infrastrukturu i polja. Uništenje bi zahvatilo i levu obalu i višu, desnu obalu plovnog puta. Druga posledica bi bilo odsustvo kopnenog prelaza između desne i leve obale Dnjepra u dužini od 200 km.

Drugo, funkcija navodnjavanja mogla bi da bude poremećena zbog oštećenja sistema kanala koji napajaju južnu Ukrajinu, kao i ruski Krim. Nakon što je poluostrvo Krim velikom većinom glasalo za ponovno ujedinjenje s Rusijom na referendumu 2014. godine, Ukrajina je zatvorila kanal, što je rezultiralo problemima u vodosnabdevanju ruskog regiona.

Moskva je uspela da obnovi protok vode u martu 2022. u okviru svoje tekuće specijalne vojne operacije u Ukrajini. Neke studije pokazuju da je kanal obezbeđivao 85% vode Krima pre blokade Ukrajine 2014. Trenutno se, zahvaljujući Severnokrimskom kanalu, na poluostrvo dnevno isporučuje do dva miliona kubnih metara vode, uglavnom za poljoprivredne radove.

Sada, sa štetom koja je nastala nakon ukrajinskog napada, postoji rizik da će „Severnokrimski kanal postati plitak“, rekao je na Telegramu šef regiona Sergej Aksjonov.

Treće, ali svakako ne i najmanje važno, bila su upozorenja da bi granatiranja HE „Kahovka“ mogla da budu dodatno opterećena katastrofom u Zaporožskoj nuklearnoj elektrani (NE). Oba objekta su povezana istom energetskom mrežom Ukrajine, rekao je 2022. godine Arsenij Zelenski, zamenik direktora hidroelektrane za rekonstrukciju.

Smeštena na levoj obali reke Dnjepar, Zaporoška elektrana je najveća nuklearna elektrana u Evropi po broju jedinica i proizvedenoj energiji. Došla je pod kontrolu ruskih snaga početkom marta 2022. godine i od tada je više puta granatirana, što je izazvalo međunarodnu zabrinutost zbog mogućeg nuklearnog incidenta. Dana 5. oktobra NE „Zaporožje“ je stavljena pod kontrolu ruskih institucija u skladu sa uputstvima predsednika Vladimira Putina.

Veliki broj ruskih eksperata je lokalnim medijima saopštio da se NE „Zaporožje“ nalazi uzvodno, a da sva tri kruga sistema za hlađenje stanice rade izolovano, što znači da voda za hlađenje agregata u stanici neće nestati nakon trenutnog oštećenja HE „Kahovka“.

HE „Kahovka“ su više puta granatirale ukrajinske snage od 2022. godine, otkako je teritorija na kojoj se nalazi došla pod kontrolu ruskih snaga u martu prošle godine. U avgustu 2022. ukrajinske snage su granatirale hidroelektranu raketama hajmars, ali je napad odbijen bez pričinjene kritične štete.

Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja predstavio je Savetu bezbednosti UN u oktobru 2022. godine pismo u kome se poziva da se spreče ukrajinske provokacije na HE „Kahovka“. Nebenzja je naglasio da je režim Zelenskog pod patronatom svojih „zapadnih kustosa“ neprekidno napadao na civilnu infrastrukturu, sa „do 120 projektila dnevno“. U saopštenju Rusije je upozoreno na potrebu da se spreči „monstruozna provokacija.“ Ruski izaslanik je tada istakao da je većina raketa koje su pogodile teritoriju Nove Kahovke i hidroelektrane bila hajmars, američke proizvodnje. Da bi brana bila probijena, upozorila je Moskva, može poginuti hiljade civila.

U maju je Vladimir Leontjev, gradonačelnik Nove Kahovke, rekao da ukrajinske trupe koje su napale HE „Kahovka“ sprečavaju da se izvrši popravka.

Zapadni mejnstrim mediji su se brzo uklopili u ukrajinski narativ, pokušavajući da krivicu za uništenje delova postrojenja u „Kahovki“ 6. juna prebace na ruske snage. Više visokih ukrajinskih zvaničnika i vojnih ličnosti tvrdi da je Rusija „sabotirala branu“.

Takvo brzo, očigledno neosnovano preusmeravanje krivice nije ništa novo za takozvani kolektivni Zapad. Događaji u rasponu od „genocida“ 2014. godine, koji su kijevske vlasti izvele u Donbasu pod vođstvom svojih zapadnih marionetskih gospodara, do napada na infrastrukturu Krima i sabotaže Severnog toka, očigledan su dokaz njihove taktike.

Inače, nakon što su gasovodi Severni tok 1 i 2 preko Baltičkog mora dignuti u vazduh 26. septembra, a dugotrajna „istraga“ koju su pokrenule Danska, Nemačka i Švedska nikuda nije dovela, američki istraživački novinar Sejmur Herš je otkrio direktnu krivicu SAD za taj akt sabotaže i terorizma. Međutim, zapadni mejnstrim mediji su bez obzira na to izašli sa spekulacijama da je Rusija odgovorna za eksplozije. Zapadna štampa se takođe uhvatila za drugu temu koju je svojevoljno širila da bi prikrila istinu.