Govoreći o planu od devet tačaka koji je za rešenje krize na severu Kosova i Metohije promovisao predsedavajući OEBS-a, makedonski šef diplomatije Bujar Osmani, nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović postavlja pitanje koliko je ova organizacija uopšte legitimna da se bavi južnom srpskom pokrajinom.
On podseća da je OEBS na pitanju raspada bivše Jugoslavije pogazio princip nepovredivosti granica, koji je jedan od temeljnih principa na kojima je ova organizacija osnovana.
Princip nepovredivosti granica revidiran je na slučaju Jugoslavije, sa procesom na Kosovu i Metohiji koji još nije završen. Tako se, prema Jovanovićevim rečima, postavlja pitanje da li OEBS uopšte može da se pojavljuje kao uvažavana institucija.
Plan Zapada – naterati Srbiju da se pomiri sa otimačinom KiM
Mnogo papira i planova u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova i Metohije je u opticaju – svi su slični, neki su kraći, neki duži. Ali, sve u svemu, svi naginju ka tome da se Srbija primora da se složi sa svršenim činom koji su zemlje Zapada umislile da su učinile kada su priznale nezavisnost KiM. Tako je i sa OEBS planom, smatra Jovanović.
„To im je sada, zbog situacije u Ukrajini, još neophodnije jer im jako smeta da insistiraju na nepovredivosti granica članica OEBS-a, kada su oni sami, ne samo povredili, nego su razbili celovitost jedne zemlje članice, Srbije. I sada nemaju moralnu i političku legitimaciju da druge mogu da osporavaju i kažnjavaju“, kaže on.
Svi „planovi“, pa i Oebsov, izraz je hitnosti da se promoteri kosovske nezavisnosti što pre oslobode te neugodne hipoteke i da Srbija bude kooperativna, odnosno, da radi na uštrb svojih interesa i da prizna ono što su drugi protiv nje proizveli, dodaje naš sagovornik.
„Pošto se to ne da lako sprovesti, dovijaju se na razne načine, puštaju u cirkulaciju razne papire, uže ili šire. I svi se svode na jedno te isto, da je Srbija ta koja treba da dalje popušta, a Kosovo da ostane nedodirljivo čedo njihove politike koje se pomalo ponaša nemirno. To sve doprinosi njihovoj opštoj politici, da se Srbija natera na harakiri, na odricanje od dela sopstvene teritorije“, navodi Jovanović.
Planovi – bacanje prašine u oči
Osim hitne želje da se kosovsko pitanje zatvori na štetu Srbije, a u korist Prištine i Zapada i da se javnosti baca prašina u oči navodnim mirovnim inicijativama, za našeg sagovornika ni u jednom dokumentu, pa ni OEBS-ovom, nema ništa novo.
„Sve one polaze od „dobrih želja i konstruktivnih napora“ zapadnih organizacija. Ali, cilj je isti već više od dve decenije, samo što sada dobija na ubrzanju i većoj agresivnosti“, smatra on.
Radi se o političko-psihološkoj borbi koja za cilj ima da Srbiji situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom učine nepodnošljivom iz više uglova. Zapad koristi pritiske i sve manje uvijene pretnje koje treba da situaciju u Srbiji izmore i zamrse do te da postane, kako Jovanović kaže, onesvešćena kako bi pristala na sve.
To je, kako Jovanović kaže, sizifovski posao i nema mogućnosti da bude ostvaren jer je nepravda počinjena nad Srbijom i kršenje međunarodnog prava toliko flagrantno i uznemiravajuće da ne može da bude sklonjeno sa strane.
Ni jedna država kojoj se takva nepravda čini, ne može da se ponaša drugačije od toga kako se ponaša Srbija, što proizilazi i iz članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, zaključuje Jovanović.
Podsećamo, Osmani je, u svojstvu predsedavajućeg Oebsom, na društvenim mrežama objavio plan od devet tačaka kojim se predviđa da Priština povuče specijalne snage sa severa KiM, a Srbija da smanji borbenu gotovost vojske, da redovna policija, uz Kfor i Euleks održavaju bezbednost na severu, prestanak protesta i omogućavanje zaposlenima da se vrate na radna mesta u opštinama, da tokom leta gradonačelnici četiri opštine podnesu ostavke, a da se novi izbori održe ove godine.
Planom je predviđeno i da Oebs prati izborni proces, uključi mlade u programe pomirenja, kao i da „podržava dobronamernu primenu dogovorenih odredbi i nastavak sadržajnog dijaloga“.
U osnovi, Osmanijev plan, dosta je sličan planu od osam koraka, za koji albanski mediji tvrde da su ga predložili EU i Kvinta na samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu.