Ovako situaciju u Turskoj posle izbora opisuje Srboljub Peović, stručnjak za Bliski istok iz Instituta za evropske studije u emisiji Sputnjik intervju.
Kako kaže, među izazovima pred kojima Erdogan sada stoji je i oko 3,5 miliona izbeglica iz Sirije, koji, s obzirom da EU ne ispunjava preuzete obaveze, predstavljaju veliki ekonomski teret za Tursku.
Kako će se Erdogan uhvatiti u koštac sa ekonomskom krizom
Ekonomskim problemima Erdogan je do sada pristupao neortodoksno – umesto da se protiv rastuće inflacije bori podizanjem kamatnih stopa, on je radio suprotno, snižavao ih, što je omogućavalo zaduživanje.
To je davalo ograničene rezultate, međutim, turska lira i dalje pada, a Erdogan je iskoristio sve diplomatske adute u obuzdavanju krize.
„Postoji šansa da će Erdogan uvesti zemlju u recesiju, da će uspostaviti to što ekonomisti savetuju, da se podignu kamatne stope. Ali to će za posledicu imati to da će najviše stradati najsiromašniji slojevi i mala preduzeća. Zapravo, njegovi glasači. On je već dva puta uvodio takve mere i došao je na vlast na talasu prethodne ekonomske krize. Dva puta je to radio i dva puta ga je to koštalo glasova. Pitanje je da li to treći put planira i može da uradi“, kaže Peović.
Što se otklanjanja posledica zemljotresa tiče, naš sagovornik ističe da su se državne agencije, Toki, koja se bavi građevinarstvom i čije građevine nisu porušene u zemljotresu, i Afad, koja se bavi pronalaženjem smeštaja za žrtve, pokazale kao promptne i efikasne.
Treće akutno pitanje za Tursku, prema Peovićevim rečima, je pitanje izbeglica – postoje naznake da se pitanje izbeglica iz Sirije reši u saradnji sa Rusijom, Iranom i Sirijom.
Kum Redžep – kako će se Turska odnositi prema Balkanu
Prema Peovićevom mišljenju, Turska neće ništa drastično menjati na spoljnopolitičkom planu – Ankara će i dalje igrati ulogu arbitra između Rusije i Ukrajine – ta uloga Erdoganu izuzetno prija i prošle godine donela mu je veliki međunarodni prestiž.
Na Balkanu, politika Redžepa Tajipa Erdogana imala je personalnu notu – Bakir Izetbegović i Edi Rama stupili su u kumovske veze sa njim.
„Ta personalna nota donekle je čak i omogućila da se prevaziđu neke balkanske podele i da se Turskoj omogući veći prodor, što je u saglasju sa porastom ekonomske razmene. Podsećam, Srbija je razmenu sa Turskom povećala više od deset puta u poslednjoj deceniji. Poslednjih godina razmena varira zbog ekonomskih prilika u Turskoj, ali Srbija je glavni spoljnotrgovinski partner Turske na Zapadnom Balkanu. Volim da citiram kolegu iz Sarajeva Jahju Muhasilovića, koji je svojevremeno napisao da Turci ostavljaju srce u Bosni, a pare u Srbiji“, konstatuje Peović.
Najzanimljiviji će, dodaje Peović, biti odnos Turske i takozvanog Kosova u narednih pet godina. Između Ankare i Prištine, od pokušaja puča u Turskoj 2016. pojavili su brojni nesporazumi. Ostalo je zabeleženo, kaže naš sagovornik, kako su se prištinske vlasti odnosile prema gulenistima, koje su turske vlasti označile kao organizatore puča. Iako ne očekuje drastičnu promenu u odnosu prema KiM, primetan je manji angažman Turske po tom pitanju nego u nekim ranijim vremenima.