Iako uplašeni zbog situacije nekoliko desetina građana obišlo je humke svojih najmilijih koji su sahranjeni u južnom delu grada.
Kako kažu, nikada manje ljudi nije bilo prisutno, što zbog trenutne situacije nakon upada specijalaca što zbog toga što ljudi ne mogu da nađu grobove jer je sve uništeno i zatrpano. Oni su se odvažili i krenuli ka južnom delu grada kako bi na ovaj dan bar nekoliko minuta posvetili svojim mrtvim rođacima, kumovima, prijateljima.
Sveće koje dogorevaju nad spomenicima koji su porušeni na pola ili uopšte i ne postoje trag su da tu počivaju ljudi koji su svoj život utkali u istoriju podeljenog grada na Ibru.
Od 1999. godine u južnom delu grada Srba nema , sada se tamo nalazi samo jedna porodica -sveštenika koji služi u Hramu Svetog Save. Sem njega Srba tamo nema, ostali su grobovi na milost i nemilost albanskim vandalima koji su ih devastirali kako bi uništili trag postojanja Srba na ovim prostorima.
„Ni mrtvima ne daju mira, i tako iz godine u godinu sve manje je spomenika koji su vidljivi, sve je manje prepoznatljivosti. Idemo po groblju, po sećanju gde nam mrtvi počivaju. Palimo sveće na zemlji, u travi jer obeležja nema. Spomenici uništeni, mermer ukraden i odnesen, ništa nije pošteđeno“, kaže jedan od Mitrovčana.
U miru i tišini obeležava se ovaj dan u Kosovskoj Mitrovici, čuje se po neki jecaj, vide se suze na licima žena i duboki uzdasi dok pogledom traže grobove među ruševinama.
„Isplačem se nekoliko puta, ovde su mi sahranjeni sin i suprug. Plačem za jednim, drugim, plačem, jer im je večna kuća porušena. Odem par koraka, pa se vratim i ponovo plačem zbog svega što vidim. Kao senke lutamo grobljem kao da nismo ljudi, a svi su ovo gledali nemo. Niko nije grobove zaštitio, a mi očekujemo da nas neko zaštiti“, kaže žena srednjih godina dok pokušava da očisti sliku na polomljenom spomeniku sina.