Pokušaj okupacije Severa Kosova oseća se i u jedinoj srpskoj svetinji u kojoj se pravi pivo

Teolog Aleksandar Virijević, koji nas je ugostio u manastiru nedaleko od Zvečana, gde su proteklih dana pripadnici Kfora i albanskih specijalaca nasrnuli na Srbe, opisuje nam opštu sliku od koje nije pošteđena ni ova svetinja.

Manastir Banjska

On nam priča da radove na manastiru i život na Kosovu i Metohiji uopšte remeti tamošnja situacija koja je, kako kaže, strašna. Ne samo da su ugroženi Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, već napadi ne izostaju ni na Srbe posetioce koji dolaze iz različiih krajeva naše zemlje da posete ovaj i sve druge dragulje Kosova i Metohije.

Vozila se detaljno pretresaju i vrši se tihi pritisak na ovdašnje stanovništvo. Puno ljudi i ne prijavljuje dela koja vrše pripadnici kosovskih snaga albanske nacionalnosti, jer bi pretila odmazda prema lokalnom stanovništvu. Albanci iz južnog dela Kosova i Metohije prebacili su na sever Kosova 70 odsto svojih policijskih snaga i maltretiranja srpskog stanovništva vrše se svakodnevno, govori Aleksandar.

Pivo po srednjovekovnoj tradiciji

Manastir Banjska, pored svetogorskog manastira Esfigmen, mesto je proizvodnje i komercijalne prodaje tri vrste piva, čime nastavlja srednjovekovnu tradiciju izrade ovog, mnogima omiljenog, napitka.

Manastir Banjska se još u srednjovekovnoj Svetostefanskoj povelji javlja kao mesto na kojem se proizvodilo i točilo pivo. Naravno, tada se pivo drugačije proizvodilo i podrazumevalo se vidom ishrane, budući da je imalo hranljive vrednosti i mali procenat alkohola.

Manastir Banjska

Ako tražimo dobro pivo, idemo u Banjsku koja raspolaže sa tri vrste piva – svetlim, tamnim i ipa pivom. Ako hoćemo kvalitetnu rakiju, onda je preporuka znalaca manastir Duboki potok. On se nalazi blizu Zubinog potoka i, pored ostalih sorti, raspolaže odličnom šljivom. Manastir Sočanica blizu Leposavića takođe je poznat po izuzetno kvalitetnoj rakiji, s tim što nisam siguran da li je prodaju, govori u Banjskoj za Sputnjik teolog Aleksandar Virijević, koji nas je ugostio.

Manastir Banjska

Rekonstrukcija spora ali uspešna

Početkom 15. veka požar je progutao manastir, koji je vrlo brzo i zapusteo. Manje od sto godina kasnije, razoren je po naredbi sultana, budući da je služio kao stecište okupljanja hrišćanskih begunaca iz turskog ropstva. U 19. veku, gotovo do temelja srušena crkva Svetog Stefana pretvorena je u džamiju, što je i ostala do Velikog rata. Tek kasnije, 1939. godine, zadužbina kralja Milutina je konzervirana, a 1990. godine je učinjena delimična rekonstrukcija.

Mačak ,,Šiptar", manastir Banjska

Danas renoviranje teče sporo ali uspešno, a uzrok tome je, kako objašnjava Virijević, nedostatak novčanih sredstava. On objašnjava da sam materijal ne košta previše, ali da stručnjaci i majstori iziskuju dosta novca. Njih nema dovoljno, a on onih koji su tu, očekuje se vrhunski nivo izrade. Smetnja je i sama administracija, papirologija, koja je neophodna da bi sve bilo odrađeno po pravilima i proteklo bez smetnji.

Manastir Banjska

Sredstva za obnovu obezbeđuju što vlada Republike Srbije, što privatni dobrotvori koji ne žele da javno ističu svoje ime. Radovi još nisu dovedeni do kraja i moraju se pažljivo izvoditi, pošto je ovo spomenik prve kategorije Republike Srbije, govori teolog i veroučitelj Aleksandar Virijević dok portom manastira sprovodi Sputnjikovog reportera.

Teolog i manastirski kustos nas je ispratio do kapija, gde smo se rastali i zaputili ka tamošnjem naselju, naslonjenom na podnožije brda koje kruniše Banjska. Autobus je čekao pored samostalne ugostiteljske radnje „Breza“, koja je dočekivala i pratila putnike namernike.

SUR ,,Breza"