Povodom najnovijeg nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji, gde se pripadnicima specijalne prištinske policije pridružio i Kfor, štiteći do zuba naoružane specijalce od nenaoružanih Srba, oglasio se i kineski list „Global tajms“. On je preneo analizu vojnog eksperta prema kojoj će na produbljivanje razdora između Beograda i Prištine SAD gledati kao na priliku da oslabi uticaj Rusije u Srbiji i na Balkanu.
Više od zagovornika međunarodnog prava
Cilj SAD je da dodatno destabilizuje Evropu, već potpuno zavisnu od SAD i da ona kao i Rusija pretrpi što veće gubitke. To je savršeno u skladu sa američkom globalnom strategijom i njenim hegemonističkim interesima, navodi se u tekstu.
Istim povodom se oglasilo i ministarstvo spoljnih poslova Kine izrazivši nadu da će NATO poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da će zaista učiniti nešto za mir u regionu.
Korkodelović za Sputnjik kaže da je nesporno, kao i toliko puta do sada, Kina pokazala da je glavni zagovornik međunarodnog prava kao osnove međunarodnih odnosa, ali ne samo to. Ona, kako napominje, želi da u međunarodnim odnosima bude neko ko stvara situacije pogodne za mir i razvoj.
Sve jači diplomatski aktivizam Kine u svetu pokazao se i po pitanju Kosova i Metohije
© Flickr / Marijanana
Sve aktivnija u globalnoj diplomatiji
„Kina nastupa kao zemlja koja je sve aktivnija u globalnoj diplomatiji, naročito od 20. kongresa KP Kine, održanog prošle jeseni. Ona sve više izlazi kao posrednik u međunarodnim sporovima“, napominje on i pdseća na njene već viđene uspehe na tom polju.
Tako je u martu dva istorijska i verska rivala, regionalne sukobljene strane - Iran i Saudijsku Arabiju dovela za pregovarački sto i otpočela mirovni proces koji vodi sve većem zbližavanju do juče ljutih protivnika. Ranije je u tome imala uspeha na Rogu Afrike, Etiopiji, Eritreji podseća naš sagovornik.
On ukazuje i na to da Kina, takođe želi da Evropa ima svoju stratešku autonomiju, što je nedvosmisleno ispoljeno prilikom nedavne posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Kini.
Ne želi novo žarište u Evropi
„Kina želi da ima dobre odnose sa Evropom, a to podrazumeva mir. Kina je dosta izgubila, pre svega na ekonomskom planu ratom u Ukrajini i sigurno ne bi želela da vidi još jedno žarište sukoba u Evropi. Želi da ne dođe do takve situacije i upozorava ne samo SAD, već naročito Evropu da ne dozvoli da bude uvučena u još jednu kombinaciju SAD-a na ratnom planu“, ističe Korkodelović.
Tim više, kako kaže, što Peking zna da slabljenjem Evrope i eventualnim slabljenjem Rusije SAD dobijaju i odrešenije ruke za ono što im je glavni cilj - obuzdavanje rasta Kine i njenog penjanja ka položaju najmoćnije države sveta negde oko 2050. godine.
„Znači radi se o jednom diplomatskom aktivizmu koji je sve vidljiviji i mislim da pored tradicionalnog prijateljstva jer je Kina oduvek pružala podršku nekadašnjoj SR Jugoslaviji i kasnije njenoj naslednici Srbiji, Peking uklapa svoje najnovije reagovanje u taj obim svog sve većeg i po međunarodnu zajednicu sve značajnijeg diplomatskog delovanja u različitim delovima sveta, pa i u Evropi“, ocena je Korkodelovića.
On podseća da Kina od 2021. godine zasniva svoju ukupnu spoljnu politiku i na jednom značajnom dokumentu koji se zove Inicijativa za globalnu bezbednost. Sve njene akcije, među kojima su i ova reagovanja iz Pekinga na situaciju na Kosovu i Metohiji treba gledati i u svetlu takve deklaracije, uveren je naš sagovornik.
Kina očekuje da NATO na Kosovu i Metohiji poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije
Sprečiti ofanzivu NATO-a
Naš sagovornik ukazuje i na činjenicu da je NATO u veoma ofanzivnom nastupu, čak do istočne Azije, da otvara kancelariju u Tokiju, ali i poziva Japan, Australiju, Južnu Koreju na svoje samite i polako ih uključuje u svoju strukturu. To je, kako ističe, jedan od elementata takozvanog opkoljavanja NR Kine.
„Kina na to, između ostalog, reaguje i time što postaje sve diplomatski aktivnija i nastoji da bude mirotvorac u drugim delovima sveta, prosto da taj pritisak koji trpi u istočnoj Aziji ublaži time što ona postaje prisutnija u nekada tradicionalnim područjima američke hegemonije. A to je Bliski istok koji sve više izmiče kontroli SAD i u njenom tradicionalnom uporištu, u Evropi“, smatra Korkodelović.
Posle reakcija iz Pekinga, koje bi mogle da budu protumačene kao pokušaj smirivanja strasti u južnoj srpskoj pokrajini i poziv na pregovore i dogovore, možda je, kaže on, ovo prilika da problem Kosmeta bude šire internacionalizovan. To znači da u njegovo rešavanje budu uključeni i drugi posrednici, pogotovo tako globalno značajni kao što su NR Kina i Rusija, stalne članice SB UN, konstatuje sagovornik Sputnjika.