Kancelarija vlade rekla je Džonsonu u avgustu 2022. godine da će morati da preda „sve papire ili elektronske zapise“ iz vremena kada je bio u Dauning stritu, tokom istrage o načinu na koji je vlada vodila zemlju tokom pandemije kovida-19, ističući da je morao da ih održi „bezbednim, kako bi mogli da budu dostupni ukoliko dođe do ovakvog zahteva“.
Džonson je na kraju predao više od 300 štampanih stranica sa aplikacije Votsap i 25 beležnica, prema izjavi svedoka, koju je objavila civilna službenica Eli Nikolson, prenosi „Tajms“.
Međutim, Džonson nije predao telefon koji je koristio pre aprila 2021. godine, u periodu kada su bila tri lokdauna, kao i u vreme kada su se održavale žurke u vladinim prostorijama, poznatih kao „partigejt“.
Džonson je bio primoran da prekine da koristi telefon u aprilu 2021. godine, nakon što je otkriveno da je njegov broj bio dostupan na internetu 15 godina.
„Vladina kancelarija je 31. maja razgovarala sa pravnim timom Džonsona i pitala ih da provere da li je Džonson u posedu telefona. Kancelarija vlade je dodala da ukoliko bi telefon bio predat vladi, mogli bi da ga ispitaju bezbednjaci. Sutradan, 1. juna, kancelarija je mejlom zatražila odgovor, koji nismo dobili“, rekla je Nikolson.
Džonson je u četvrtak uveče rekao da nije predao poruke sa njegovog starog mobilnog uređaja zbog „bojazni od hakovanja“.
Bivši premijer je insistirao da je bio spreman, „u principu“, da da tekstualne poruke sa Votsapa, u sklopu istrage.
„Nakon bezbednosnog proboja u aprilu 2021. godine, Džonsona su bezbednjaci savetovali da nikad ne predaje stare uređaje. Zbog toga stare poruke nisu više dostupne u pretrazi“, rekao je Džonsonov portparol.
On je dodao da „Džonson apsolutno nema primedbe da pruži sadržaj telefona u sklopu istrage“.
„Pisao je kancelariji vlade i pitao da li može da se obezbedi bezbednosna i tehnička podrška, tako da sadržaj može da bude izvučen, bez ugrožavanja bezbednosti. Kancelarija je dugo znala za status telefona“, naveo je portparol.
U objavi, kancelarija britanske vlade je istakla da Votsap poruke sadrže veliku količinu „nebitnog materijala“.
Bivša predsednica Vrhovnog suda, Brenda Hejl, koja vodi istragu, pisala je Džonsonu 3. februara, poslavši mu listu od 150 pitanja o načinu na koji je vlada upravljala zemljom tokom pandemije.