Za Betelgez, najbližeg crvenog diva Zemlji, astronomi su dugo verovali da periodi jačeg i slabijeg sjaja traju u ciklusima od 400 dana. Ali od kraja 2019. do početka 2020. godine, ova umiruća zvezda je doživela ono što su astrofizičari nazvali „veliko zatamnjenje“, pošto je oblak prašine zaklonio naš pogled na zvezdu.
Sedma najsjajnija zvezda
Sada svetli na 150 odsto svoje normalne osvetljenosti i prelazi iz svetlije u zatamnjenu fazu u intervalima od 200 dana – dvostruko brže nego inače – prema astrofizičarki Andrei Dupri iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku.
Trenutno je sedma najsjajnija zvezda na noćnom nebu – tri mesta više od uobičajene desete pozicije
Na nebu južne hemisfere može se uočiti kako jarko svetli u ranim večernjim satima, na ivici sazvežđa Orion. Kako dani budu sve kraći na severnoj hemisferi, ona će biti sve vidljivija i tamo.
Očekuje se da će Betelgez eksplodirati u nekom trenutku u narednih 10.000 do 100.000 godina.
„Jedna od najsjajnijih stvari u vezi Betelgeza je to što gledamo završnu fazu evolucije velikih zvezda kako se odigravaju skoro u realnom vremenu za nas, što nikada ranije nismo mogli da proučimo ovako detaljno“, kaže dr Sara Veb, astrofizičar sa Tehnološkog univerziteta Svinburn u Australiji.
Posmatranje njegovog ponašanja daje važan uvid u ponašanje crvenih džinova pre eksplozije supernove. Kada na kraju eksplodira, mogao bi – tokom nedelje – postati toliko sjajan da će biti vidljiv tokom dana, a bacati senke noću.
Zapisi starih Egipćana o dugom suncu na nebu
Postoje zapisi iz drevnog Egipta o onome što izgleda kao zvezda koja eksplodira kao supernova. Egipćani su opisali pojavu „drugog sunca“ na nebu, kaže astrofizičarka.
Veliko zatamnjenje je uzrokovano time što je zvezda „ispljunula“ grudvu gasa i prašine, poput žvake: ili ono što naučnici zovu „izbacivanje mase na površinu“ izazvano „anomalno vrućim konvektivnim oblakom“.
Ta grudva je bila nekoliko puta veća od mase Zemljinog meseca, naglašava Vebova.
„Ako bismo ostali bez jedne ruke, to bi promenilo način na koji se sile kreću u našem telu. Slična stvar se desila sa sirotim Betelgezom. Dakle, odgurnuo je svu ovu masu i sada se njegovo jezgro i njegova stabilnost još uvek pokušavaju da oporave“, kaže Sara Veb.
U radu koji je Dupri napisala zajedno sa drugim naučnicima sa Harvarda i Univerziteta Kalifornije u Berkliju, zaključuje se da će proći pet do 10 godina pre nego što se Betelgez vrati svojim normalnim ciklusima od 400 dana.
„Od zatamnjenja, Betelgezove svetlosne i radijalne krive brzine su se značajno razlikovale od pređašnjih“, pišu autori.
Astronomija starih Grka i Aboridžina
U grčkoj astronomiji, Betelgez označava jedno od ramena u sazvežđu Orion, ali njegovo ime potiče od arapskog bat al-javzaʾ, što znači „rame diva“.
Australijski Aboridžini otkrili su sjajne i tamne cikluse zvezde mnogo pre zapadnih astronoma, koji su do 1596. verovali da su zvezde „nepomične i nepromenljive“.
U kosmologiji naroda Kokatha Mula u Južnoj Australiji, Betelgez označava magiju desne ruke i vatre lovca po imenu Nieeruna - ovo je vatrena magija lovca, koju on koristi da pokuša da savlada stariju sestru po imenu Kambuguda. Dok se dve figure bore, Nieerunina vatrena magija ponovo postaje svetlija, slabija i svetlija, prenosi Gardijan.