Sasvim je sigurno da ćemo narednih dana i nedelja, u reakcijama na plan koji je na forumu u Bratislavi predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u proevropskim segmentima srpskog društva svedočiti narativu o „fundamentalno velikoj šansi za Srbiju“, kaže dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Geopolitička poruka EU
„Čini mi se da je ovo geopolitički potez koji ima za cilj da se pošalje politički signal u nedostatku volje, pre svega Francuske, ali i nekih drugih država da se formalno ide u integracije država Zapadnog Balkana“, komentariše on.
Iako je plan predstavljen u, kako je navedeno, kontekstu destabilizacije situacije u regionu, Mitić smatra da na njega ne treba gledati u tom kontekstu. Plan je pripreman od ranije i sada je, s obzirom na situaciju na Kosovu i Metohiji dobio na dodatnoj hitnosti.
Ipak, primetno je da planom EU ni na koji način ne osuđuje i ne ograđuje se od onoga što Priština čini na Kosovu i Metohiji.
„Ono što je vidljivo je da će se destabilizacija koristiti, kao što se koristila i destabilizacija u Ukrajini, za geopolitičke poruke, koje za isključiv cilj imati dominaciju, da je EU ta koja se pita i u političkom, i ekonomskom, i infrastrukturnom smislu za ono što se dešava na Balkanu. Naravno, na osnovu, pre svega svojih interesa, geopolitičkih i ekonomskih, koji su, kao što znamo, često potpuno suprotni i kontradiktorni u odnosu na interese srpskog naroda“, ističe Mitić.
Antiruski govor Ursule fon der Lajen
Prema rečima našeg sagovornika, sam plan plod je višegodišnjeg rada i veoma je važno posmatrati ga u širem geopolitičkom kontekstu. Ceo govor Ursule fon der Lajen ima oštre i grube antiruske konotacije. U tom smislu pomenut je i plan o bržoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana u EU, objašnjava Mitić.
Jedan od interesa koji se provlači kroz govor predsednice EK je i cilj da se politike država regiona usaglase sa politikom Brisela, kao i dalje odricanje od onoga što Fon der Lajenova naziva „gasnom zavisnošću“ od Rusije.
Sve u svemu, mnoge nevladine organizacije već godinama govore o tome da bi zemlje zapadnog Balkana mogle i bez formalnog učlanjenja u Uniju se brže i bolje integrišu u delove zajedničkog evropskog tržišta.
„Ako posmatramo i kontekst sastanka Evropske političke zajednice koji se održava u Kišinjevu, francuskog predloga čiji je cilj da se države koje nisu članice Unije drže pod kontrolom Brisela i Zapada, u tom kontekstu bi trebalo posmatrati i plan Ursule fon der Lajen. Jasno je da u ovom trenutku nema bilo kakvih mogućnosti da se države kandidati brže integrišu u smislu članstva u EU i baš se zbog toga pokušava sa raznim alternativnim modelima. Jedan od tih modela je Evropska politička zajednica, koja bi bila politički kišobran, a predlog Ursule fon der Lajen više je vezan za ekonomski aspekt“, objašnjava Mitić.
Predlog se tiče integracije u određenim sektorima, kao što su sajber-bezbednost, digitalna trgovina, kao i energetska saradnja.
„Rekao bih da je cilj da EU pošalje signal da želi da ostane dominantan faktor na Zapadnom Balkanu i da ne dopusti drugim svetskim silama da vrše svoj uticaj u regionu“, zaključuje Mitić.
Ursula fon der Lajen predstavila je plan EU na GLOBSEK forumu u Bratislavi, gde je navela da EU želi da „nastave napredak na integraciji balkanskih država u EU, koji je postignut poslednjih meseci“.
Ona je dodala da „nedavne tenzije izazivaju zabrinutost“ i ponovila poziv „svim stranama da odustanu od konfrontacije i da preduzmu mere kako bi se povratio mir“.
Prema njenim rečima, plan predviđa veće uključivanje zemalja regiona u zajedničko tržište EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje procesa ključnih reformi i povećanje iznosa sredstava koja EU dodeljuje državama kandidatima pre ulaska u EU.