Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.
Izvezeno je robe u vrednosti od 10.399,9 miliona, što je rast od 9,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 13.233,0 miliona dolara, što je za 6,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9.657,7 miliona, što je rast od 13,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 12.287,0 miliona, što predstavlja smanjenje od 3,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 2.833,1 miliona dolara, što čini smanjenje od 39,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 2.629,3 miliona, što je smanjenje od 36,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 67,2 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,5 odsto), sledi Beogradski region (24,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,4 odsto), a oko 3,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (41,7 odsto), slede Region Vojvodine (35,0 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,2 odsto), a oko 2,4 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,7 odsto (6629,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 24,8 odsto (2575,6) i oprema, 11,5 odsto (1194,9).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,3 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,5 odsto (7745,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,7 odsto (2478,7), i oprema, 10,9 odsto (1440,2).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9 odsto (1.568,8 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.